Predstavljen Kodeks ravnopravnosti
Nulta tolerancija na diskriminaciju
Beograd | Vest, datum objave: 6. јун 2017.
„Kodeks treba da bude deo unutrašnje antidiskriminacione politike kompanije“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković
Današnju konferenciju u Palati „Srbija“, pod nazivom „Mi ne diskriminišemo“, na kojoj je predstavljen Kodeks ravnopravnosti, svačano je u ime predsednika Srbije otvorio ministar privrede u Vladi Srbije Goran Knežević, istakavši da je jedan od prioriteta rada Vlade da svaki čovek živi dostojanstveno.
„Vlada je svesna da postoji problem diskriminacije na tržištu rada, a za prevazilaženje tog problema potrebni su nam zajednička energija, vizija i volja“, rekao je Knežević.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da se u praksi pokazalo da su česta kršenja prava radnika, ali za to slede sankcije.
„Ovaj kodeks nije obavezujući dokument, ali treba da bude deo unutrašnje antidiskriminacione politike, koja je jedan od elemenata sticanja profita, jer sigurno je da će zaposleni koji se osećaju zadovoljno i poštovano biti u mogućnosti da daju svoj maksimum“, rekla je Jankovićeva i istakla da je Kodeks ravnopravnosti alat za kompanije koji će pomoći poslodavcima da odluke prilikom zapošljavanja, ali i tokom samog rada, donose na nediskriminatorni način.
„Nemamo ambiciju da više uopšte neće biti diskriminacije, ipak, zakoni omogućavaju pritužbu povereniku. Ohrabruje što je oko 20 uspešnih kompanija zainteresovano za Kodeks i ističu da treba imati takav dokument“, kaže poverenica i navodi da se često mogu čuti primeri loše prakse, ali da uspešne kompanije treba da se predstave i u drugom svetlu.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović ističe da se radi na promociji jednakih uslova na tržištu rada, u čemu posebnu ulogu ima Nacionalna služba.
„Sva potencijalno diskriminisana lica prepoznata su i kao teže zapošljive kategorije: mladi do 30 godina, žene, Romi, osobe sa invaliditetom, deca bez roditeljskog staranja, žrtve porodičnog nasilja. Zato je država, preko NSZ, obezbedila subvencije koje su namenjene upravo ovim kategorijama nezaposlenih“, rekao je Martinović.
Žene su i dalje jedna od najranjivijih kategorija na tržištu rada. U ukupnom broju nezaposlenih više od 50 odsto su upravo žene, ali ohrabruje podatak da se one gotovo u istom procentu i zapošljavaju i uključuju u mere aktivne politike zapošljavanja.
„Prošle godine zabeleženo je povećanje stope zapošljavanja žena za 8,4 odsto u odnosu na 2015. godinu, a taj pozitivan trend nastavio se i u 2017. Kada je u pitanju žensko preduzetništvo, i tu se beleži pozitivan rast, pa je u poslednje dve godine, u proseku, 1600 žena sa evidencije nezaposlenih započelo sopstveni biznis. Verujem da će taj broj i ove godine biti isti ili veći“, istakao je direktor NSZ.
Povećanje zapošljavanja beleži se i među osobama romske nacionalnosti, pa je za prvih 5 meseci ove godine za skoro 28 odsto veće u odnosu na isti period prošle godine. Martinović je podsetio da Romi kao teže zapošljiva kategorija imaju prednost pri uključivanju u različite obuke, javne radove i druge programe zapošljavanja.
„Trenutno je na evidenciji nezaposlenih oko 14.000 osoba sa invaliditetom i beležimo smanjenje stope nezaposlenosti za 8 odsto u odnosu na prethodni period. Apelujem na poslodavce da iskoriste programe i mere namenjene za zapošljavanje OSI“, naglasio je Martinović.
I predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež smatra Kodeks alatom koji će poslodavcima biti koristan u poštovanju domaćeg zakona, ali i međunarodnih propisa. Privredna komora Srbije podržava koncept društveno odgovornog poslovanja i u tom smislu veza biznisa sa preporukama Kodeksa može doprineti boljim uslovima rada i privređivanja.
Konferencija je bila prilika i da se promovišu primeri najbolje prakse ostvarivanja ravnopravnosti u javnim i privatnim preduzećima, poput „Hemofarma“, DDOR osiguranja, „Gorenja“, „Afrodit Mode Collection“, Vinarije „Aleksić“ i drugih.