Istorijat
Hronologija razvoja institucije za posredovanje
1829. - U Kruševcu je postojalo sklonište (bećarhan) za radnike "vandrokaše", momke iz mesta ili sa strane, koji ne bi mogli na vreme i sami da nađu sebi službu. Sklonište su zajednički izdržavali svi kruševački esnafi i u njemu se uvek nalazio po jedan "nadziratelj", čija je dužnost bila da po čaršiji traži mesto kalfama i drugim radnicima koji su bili zbrinuti u bećarhani. Ovo sklonište se može uzeti kao začetak službe posredovanja u Srbiji.
1847. - Doneta Uredba o esnafima kojom je regulisano pitanje učenika na izučavanju zanata (šegrta), kalfi i esnafskih majstora. Prema toj uredbi esnafi i policijske vlasti su brinuli o evidenciji pri izučavanju zanata i posredovanju pri zapošljavanju. Tako su esnafske organizacije, prvi put organizovano, začele ulogu budućih berzi rada.
1850. - Državni organi Kneževine Srbije obavezuju se da se staraju o nezaposlenim radnicima, koji su "po nuždi i bez svoje volje osiromašili", odnosno ostali bez imovine, koji su morali da se izdvoje iz porodičnih zadruga ili napuste zemlju koju su obrađivali, jer nije bila plodna, i presele se u drugo mesto.
1886. - Skupština Kraljevine Srbije donosi Zakon o javnim berzama, a potom i Pravila o posrednicima za nabavljanje sluga i službi, koja ostaju na snazi sve do prvih godina XX veka.
1897. - Osnovano društvo Privrednik za zbrinjavanje šegrta koje je ostvarivalo neke od funkcija biroa za posredovanje rada.
1921. (14. decembra) - Narodna Skupština Kraljevine SHS usvaja Zakon o zaštiti radenika koji je bio zasnovan na savremenim principima delovanja tržišta rada. Ovaj Zakon je detaljno regulisao osnivanje i delovanje Berze rada. U cilju uređivanja tržišta rada ("radne pijace") je osnovana Središna berza rada za čitavu Kraljevinu sa sedištem u Beogradu i mesne berze rada u svim privredno jače razvijenim mestima. Pored rada na organizaciji "radne pijace", zadatak Berze rada bio je i suzbijanje nezaposlenosti ("besposlice"), staranje o upošljavanju radnika (posredovanje) i briga o njihovoj ishrani, smeštaju i davanju poputnine (putni troškovi). Sve državne berze rada bile su dužne da svoje poslove obavljaju besplatno i nepristrasno.
1927. - Jugoslavija je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o nezaposlenosti i u skladu sa njom donela Uredbu o organizaciji Službe za posredovanje rada. Sistem državnih berzi rada je zamenjen javnim berzama. Njihov rad je nadzirala država preko Ministarstva socijalne politike.
1937. - Izvršena je reorganizacija Javnih berzi i osnovana Središna uprava za posredovanje u radu.
1948. - Zapošljavanje prelazi u nadležnost države. Do tada, neposredno posle rata, Središnja uprava za posredovanje rada bila je organizovana kao klasična berza rada i delovala je u okviru Sindikata.
1952. - Donet je Zakon o službi za zapošljavanje radnika kojim je uspostavljeno planiranje i izvršena decentralizacija Središnje uprave za posredovanje rada formiranjem Republičkog i lokalnih biroa za posredovanje rada. Od 1952. godine u Srbiji se počela voditi zvanična evidencija nezaposlenih lica.
1963. - Ustavom iz ove godine promovisano je samoupravljanje pa su i biroi za posredovanje rada transformisani u zavode za zapošljavanje, koji su imali znatno šira ovlašćenja u odnosu na biroe.
1965. - Od ove pa do 1975. godine osnivaju se zajednice za poslove zapošljavanja.
1975. - Do 1989. godine u skladu sa Zakonom o udruženom radu, formiraju se samoupravne interesne zajednice za zapošljavanje, što je dovelo do dalje decentralizacije, ali i do velikog usitnjavanja službi i sredstava.
1992. - Donet je Zakon o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica i formiran Republički zavod za tržište rada. Zavod je definisan kao institucija koja ima tri grupe funkcija: 1) stvaranje uslova za zapošljavanje, 2) usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada (posredovanje, profesionalna orijentacija, stručno osposobljavanje, prekvalifikacija), i 3) briga o ostvarivanju prava nezaposlenih. Kvalitativna novina je i izjednačavanje položaja svih nezaposlenih i drugih učesnika na tržištu rada, bez obzira na mesto života i rada.
Formiranjem Republičkog zavoda za tržište rada učinjen je iskorak od klasičnih službi za zapošljavanje (sa pretežnim funkcijama evidencije i posredovanja), ka modernoj instituciji tržišta rada kakve postoje u tržišno razvijenim zemljama, sa prevashodnim ciljem da se preduzeća, poslodavci i nezaposlena lica motivišu za zapošljavanje. U skladu s tim, Republički zavod za tržište rada počeo je sa aktivnim merama, koje idu u susret rešavanju problema nezaposlenosti i viškova radne snage, pored pasivnih mera kojima se, u skladu sa Zakonom, obezbeđuju naknade i druga prava nezaposlenim licima.
2003. (15. jul) - Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kojim je osnovana Nacionalna služba za zapošljavanje.
Napomena:
Potpunije informacije o razvoju tržišta rada i institucije za posredovanje u zapošljavanju u Srbiji mogu se naći u knjigama:
- Milenković, dr Milica i Milenković, dr Toma, "Zapošljavanje u Srbiji od začetka do oslobođenja zemlje 1944.", knjiga I, Beograd, 2002.
- Pavlović, dr Momčilo, "Zapošljavanje u Srbiji od javne berze do tržišta rada 1945 - 2000.", knjiga II, Beograd, 2002.
