Preduzetnički potencijali u banjskom turizmu
Zeleno srce Srbije
Vest, datum objave: 2. октобар 2017.
Sve više ljudi u celom svetu traži mesta za odmor koja nude ekološki čistu prirodu, a Srbija ima mnogo potencijala koji čekaju da se iskoriste na pravi način. Turizam je jedna od privrednih grana koja se najbrže razvija, trenutno je najrazvijeniji eko, banjski i seoski turizam. Ekološke oaze, blaga klima, čist vazduh, zdrave namirnice i gostoljubivost naših domaćina privlače sve više gostiju, pa se tako otvara sve više privatnih domaćinstava koja nude kvalitetnu uslugu
Kada poželite da pobegnete od gužve, da se odmorite, naspavate, da rešite neki problem sa zdravljem, možda je najbolji izbor neka od banja. Nekada se u banje odlazilo samo zbog lečenja, a danas su to pravi turistički centri, mesta gde se organizuju festivali i različite manifestacije, mesta gde se okupljaju i stari i mladi. Neki dolaze zato što im nedostaje mir i tišina, pogled na živopisnu prirodu, čist, svež vazduh ili ukus domaće hrane.
Srbija je bogata banjama i termalnim vodama, a banjski turizam je jedna od najperspektivnijih grana. Na teritoriji naše zemlje registrovano je više od 300 termalnih izvora, što je pravo bogatstvo. Pored toga, sve naše banje su uglavnom okružene planinama, što utiče na veoma povoljnu klimu, a neke se nazivaju i vazdušnim banjama, jer ne postoji nijedan zagađivač u njihovoj blizini. Najpoznatije u Srbiji su Vrnjačka i Sokobanja, koje iz godine u godinu razvijaju svoje potencijale.
Još u davna vremena ljudi su znali za lekovitost banjskih izvora i termalnih voda. Kažu da su se u Sokobanji lečili mnogi čuveni i učeni ljudi: Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Branislav Nušić. Upravo je veliki Nušić i napisao čuvenu krilaticu: „Sokobanja - Sokograd, dođeš star - odeš mlad“, po kojoj je ovo mesto takođe poznato.
Sokobanja je kao i nekad i danas jedno od najposećenijih mesta Srbije, što zbog svoje čudesne prirode, blage klime, čistog vazduha, brojnih znamenitosti, ali i dobrih i gostoprimljivih ljudi, pravih domaćina. Ovde se leče astma i bronhitis, problemi sa kostima, ginekološka oboljenja, hipertenzija. Pored tela oporavlja se i um, jer ovo mesto, pored opuštanja i uživanja u prirodi, nudi i veliki broj znamenitosti i kulturno-istorijskih spomenika, pa tako možete mnogo toga da vidite i naučite.
Turizam je osnovna privredna grana u Sokobanji i razvija se već 180 godina, pa je ovo mesto za zdravstveni, eko, sportski, kongresni turizam. Za one koji vole da pešače ovde je raj. Jedna je od najlepših i najposećenijih banja u Srbiji, a tome je doprinelo i to što je u blizini mnogo uređenih izletišta: Sokograd, Kalinovica, vodopad Ripaljka, izvor Moravice, Vrmdžansko i Bovansko jezero, stari Vrmdžanski grad.
Naša priča vodi vas u porodično domaćinstvo Milenković, na obronke planine Ozren, predeo poznat po planinskim izvorima sa hladnom, lekovitom vodom.
Zamislite buđenje na drvenom krevetu, pored otvorenog prozora odakle dopire struja čistog, hladnog vazduha koji miriše na borovinu, čeka vas sto prepun đakonija spremljenih na tradicionalni način, od namirnica koje su prirodno gajene i opušten razgovor sa domaćinom i drugim gostima. Sve to dovodi i vraća goste u domaćinstvo Milenković, na ozrenskom izletištu Kalinovica. Okruženo je šumom, sa puno izvora čiste vode i izuzetno je blagotvorno za disajne puteve.
Porodica Milenković odlučila je pre tri godine da turistima koji dolaze u Sokobanju ponudi uživanje u drugačijem ambijentu.
„Sve je u našem domaćinstvu prilagođeno potrebama ljudi koji vole ovakav odmor. Ceo objekat i okolina su napravljeni od prirodnih materijala, kamena i drveta, jer nismo želeli da narušimo prirodni ambijent. Pored samog objekta smo prošle godine posadili kupinu, pa naši gosti zajedno sa nama beru voće, pravimo domaće sokove, džemove i slatka, kao i kupinovo vino. Našim gostima je to posebno interesantno, da mogu sami da uberu prirodno gajeno povrće iz naše bašte, da gledaju kako se tradicionalno, po starim receptima priprema hrana i učestvuju u tome ako žele“, objašnjava nam način rada i pristupa gostima Milan Milenković, koji je učio posao od svojih roditelja i sada radi sa njima u domaćinstvu. On dodaje da se gosti koji jednom dođu kod njih obavezno vrate, ali se tada ne osećaju kao gosti već kao prijatelji, počašćeni zdravom hranom i pićem, osmehom i razgovorom.
Turisti koji dolaze u Etno-park Kalinovica uživaju u zelenilu, miru i tišini, a domaćini su mislili i na najmlađe, pa pored mini zoo vrta i igračaka za zabavu u ponudi je i jahanje konja. Gostima se nude i izleti, obilazak prirodnih atrakcija i znamenitosti kraja.
„Sve je usklađeno sa potrebama turista, pa planiramo proširenje kapaciteta i celokupne ponude. Uvek ima mnogo posla, ali to je dobro, jer znači da ima sve više ljudi zainteresovanih za ovakav vid odmora i turizma“, zadovoljno nam kaže Milan.
Dobre vesti su da je ovakva situacija u celoj Sokobanji. Uz sve veću posetu domaćih, ali i stranih turista, sve više je i dobrih smeštajnih kapaciteta, pa tako, pored odličnog privatnog ili bolničkog smeštaja, postoji nekoliko vrlo kvalitetnih hotela. Deo turističke ponude Sokobanje su i brojne zanimljive manifestacije koje privlače posetioce, a to su takmičenje za najboljeg harmonikaša Srbije, sabor narodnog stvaralaštva, običaja i zaboravljenih narodnih jela, okupljanje odgajivača lekovitog bilja i druge.
Prema podacima Turističke organizacije Sokobanje, poslednjih par godina beleži se rast broja noćenja, pa je tako ove godine broj poseta uvećan za preko 25 odsto u odnosu na prošlu godinu. Gosti iz Bugarske, Makedonije, Francuske, Italije, ali i iz Srbije su najbrojniji, a turistička sezona je produžena i traje od maja do oktobra. Ipak, zbog dobre ponude gosti dolaze tokom cele godine.
Sokobanjci poručuju svima „Dobro došli!“
Ekspanzija domaćeg turizma
„Zahvaljujući vaučerima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u poslednje dve godine imamo ekspanziju domaćeg turizma“, kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija - JUTA. Pored vaučera tome su doprinele i investicije privatnog sektora, posebno u pojedinim delovima Vojvodine, na Zlatiboru, u Vrnjačkoj i Sokobanji i u kraju oko Gornjeg Milanovca. Vaučeri su mnogim privatnicima omogućili da izađu na tržište i naprave promociju, pa je tako, prema rečima Seničića, turistička poseta privatnom sektoru povećana za 40 odsto, a sama turistička sezona u Srbiji je produžena i sada ne traje samo preko leta, već od prvomajskih praznika do sredine septembra.
Seničić kaže da je eko-turizam najviše razvijen u zapadnoj i istočnoj Srbiji, u delu između Negotina, Zaječara i Bora, gde je i najveći broj pojedinačnih domaćinstava koja se bave tom vrstom turizma. Oni turistima u čistoj i ekološkoj sredini nude i zdravu, prirodnu hranu, a često gosti zajedno sa domaćinima rade u njivi, beru voće i povrće i zajedno spremaju hranu. To se stranim turistima posebno dopada, pa je tako njihova poseta povećana za oko 15 odsto u odnosu na raniji period.
Srbija ima veliki potencijal za razvoj sportskog turizma, a već postoji nekoliko centara gde je taj vid turizma veoma razvijen, poput Kopaonika, Zlatibora, Srebrnog jezera, Aranđelovca, sa dobrom infrastrukturom i uređenim terenima za fudbal, košarku, tenis...
Za razvoj sportskog turizma veoma su važni sportski kampovi za decu, jer nam dolazi sve više dece iz inostranstva, ali i strani sportski klubovi. Biciklizam je trenutno najrazvijeniji u Vojvodini, dok u ostalim delovima Srbije ne postoje uslovi za razvoj tog vida sportskog turizma koji je u svetu sve popularniji.