Предузетнички потенцијали у бањском туризму
Зелено срце Србије
Вест, датум објаве: 2. октобар 2017.
Све више људи у целом свету тражи места за одмор која нуде еколошки чисту природу, а Србија има много потенцијала који чекају да се искористе на прави начин. Туризам је једна од привредних грана која се најбрже развија, тренутно је најразвијенији еко, бањски и сеоски туризам. Еколошке оазе, блага клима, чист ваздух, здраве намирнице и гостољубивост наших домаћина привлаче све више гостију, па се тако отвара све више приватних домаћинстава која нуде квалитетну услугу
Када пожелите да побегнете од гужве, да се одморите, наспавате, да решите неки проблем са здрављем, можда је најбољи избор нека од бања. Некада се у бање одлазило само због лечења, а данас су то прави туристички центри, места где се организују фестивали и различите манифестације, места где се окупљају и стари и млади. Неки долазе зато што им недостаје мир и тишина, поглед на живописну природу, чист, свеж ваздух или укус домаће хране.
Србија је богата бањама и термалним водама, a бањски туризам је једна од најперспективнијих грана. На територији наше земље регистровано је више од 300 термалних извора, што је право богатство. Поред тога, све наше бање су углавном окружене планинама, што утиче на веома повољну климу, а неке се називају и ваздушним бањама, јер не постоји ниједан загађивач у њиховој близини. Најпознатије у Србији су Врњачка и Сокобања, које из године у годину развијају своје потенцијале.
Још у давна времена људи су знали за лековитост бањских извора и термалних вода. Кажу да су се у Сокобањи лечили многи чувени и учени људи: Исидора Секулић, Иво Андрић, Бранислав Нушић. Управо је велики Нушић и написао чувену крилатицу: „Сокобања - Сокоград, дођеш стар - одеш млад“, по којој је ово место такође познато.
Сокобања је као и некад и данас једно од најпосећенијих места Србије, што због своје чудесне природе, благе климе, чистог ваздуха, бројних знаменитости, али и добрих и гостопримљивих људи, правих домаћина. Овде се лече астма и бронхитис, проблеми са костима, гинеколошка обољења, хипертензија. Поред тела опоравља се и ум, јер ово место, поред опуштања и уживања у природи, нуди и велики број знаменитости и културно-историјских споменика, па тако можете много тога да видите и научите.
Туризам је основна привредна грана у Сокобањи и развија се већ 180 година, па је ово место за здравствени, еко, спортски, конгресни туризам. За оне који воле да пешаче овде је рај. Једна је од најлепших и најпосећенијих бања у Србији, а томе је допринело и то што је у близини много уређених излетишта: Сокоград, Калиновица, водопад Рипаљка, извор Моравице, Врмџанско и Бованско језеро, стари Врмџански град.
Наша прича води вас у породично домаћинство Миленковић, на обронке планине Озрен, предео познат по планинским изворима са хладном, лековитом водом.
Замислите буђење на дрвеном кревету, поред отвореног прозора одакле допире струја чистог, хладног ваздуха који мирише на боровину, чека вас сто препун ђаконија спремљених на традиционални начин, од намирница које су природно гајене и опуштен разговор са домаћином и другим гостима. Све то доводи и враћа госте у домаћинство Миленковић, на озренском излетишту Калиновица. Окружено је шумом, са пуно извора чисте воде и изузетно је благотворно за дисајне путеве.
Породица Миленковић одлучила је пре три године да туристима који долазе у Сокобању понуди уживање у другачијем амбијенту.
„Све је у нашем домаћинству прилагођено потребама људи који воле овакав одмор. Цео објекат и околина су направљени од природних материјала, камена и дрвета, јер нисмо желели да нарушимо природни амбијент. Поред самог објекта смо прошле године посадили купину, па наши гости заједно са нама беру воће, правимо домаће сокове, џемове и слатка, као и купиново вино. Нашим гостима је то посебно интересантно, да могу сами да уберу природно гајено поврће из наше баште, да гледају како се традиционално, по старим рецептима припрема храна и учествују у томе ако желе“, објашњава нам начин рада и приступа гостима Милан Миленковић, који је учио посао од својих родитеља и сада ради са њима у домаћинству. Он додаје да се гости који једном дођу код њих обавезно врате, али се тада не осећају као гости већ као пријатељи, почашћени здравом храном и пићем, осмехом и разговором.
Туристи који долазе у Етно-парк Калиновица уживају у зеленилу, миру и тишини, а домаћини су мислили и на најмлађе, па поред мини зоо врта и играчака за забаву у понуди је и јахање коња. Гостима се нуде и излети, обилазак природних атракција и знаменитости краја.
„Све је усклађено са потребама туриста, па планирамо проширење капацитета и целокупне понуде. Увек има много посла, али то је добро, јер значи да има све више људи заинтересованих за овакав вид одмора и туризма“, задовољно нам каже Милан.
Добре вести су да је оваква ситуација у целој Сокобањи. Уз све већу посету домаћих, али и страних туриста, све више је и добрих смештајних капацитета, па тако, поред одличног приватног или болничког смештаја, постоји неколико врло квалитетних хотела. Део туристичке понуде Сокобање су и бројне занимљиве манифестације које привлаче посетиоце, а то су такмичење за најбољег хармоникаша Србије, сабор народног стваралаштва, обичаја и заборављених народних јела, окупљање одгајивача лековитог биља и друге.
Према подацима Туристичке организације Сокобање, последњих пар година бележи се раст броја ноћења, па је тако ове године број посета увећан за преко 25 одсто у односу на прошлу годину. Гости из Бугарске, Македоније, Француске, Италије, али и из Србије су најбројнији, а туристичка сезона је продужена и траје од маја до октобра. Ипак, због добре понуде гости долазе током целе године.
Сокобањци поручују свима „Добро дошли!“
Експанзија домаћег туризма
„Захваљујући ваучерима Министарства трговине, туризма и телекомуникација, у последње две године имамо експанзију домаћег туризма“, каже Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција - ЈУТА. Поред ваучера томе су допринеле и инвестиције приватног сектора, посебно у појединим деловима Војводине, на Златибору, у Врњачкој и Сокобањи и у крају око Горњег Милановца. Ваучери су многим приватницима омогућили да изађу на тржиште и направе промоцију, па је тако, према речима Сеничића, туристичка посета приватном сектору повећана за 40 одсто, а сама туристичка сезона у Србији је продужена и сада не траје само преко лета, већ од првомајских празника до средине септембра.
Сеничић каже да је еко-туризам највише развијен у западној и источној Србији, у делу између Неготина, Зајечара и Бора, где је и највећи број појединачних домаћинстава која се баве том врстом туризма. Они туристима у чистој и еколошкој средини нуде и здраву, природну храну, а често гости заједно са домаћинима раде у њиви, беру воће и поврће и заједно спремају храну. То се страним туристима посебно допада, па је тако њихова посета повећана за око 15 одсто у односу на ранији период.
Србија има велики потенцијал за развој спортског туризма, а већ постоји неколико центара где је тај вид туризма веома развијен, попут Копаоника, Златибора, Сребрног језера, Аранђеловца, са добром инфраструктуром и уређеним теренима за фудбал, кошарку, тенис...
За развој спортског туризма веома су важни спортски кампови за децу, јер нам долази све више деце из иностранства, али и страни спортски клубови. Бициклизам је тренутно најразвијенији у Војводини, док у осталим деловима Србије не постоје услови за развој тог вида спортског туризма који је у свету све популарнији.