Sasvim neobičan trgovac

Beograd | Vest, datum objave: 19. септембар 2017.

Da li vam je poznat onaj osećaj kada ste u gužvi, oko vas mnogo ljudi, u centru ste dešavanja, a nekako opet sami? E, tako je meni izgledalo nekadašnje Čumićevo sokače, a danas Belgrade design district, kada sam posle nekoliko godina ponovo kročila na ovo mesto. U samom centru Beograda, odmah prekoputa Palate „Albanija“ ili prekoputa Doma omladine, mesto u koje vas vodi nekoliko puteva sa različitih strana, a opet kao da sve protiče pored njega. Sa malim brojem stanovnika, ali odabranih, i tek ponekim gostom sa istančanim ukusom, onim najzahtevnijim, koji se ne plaši da proba nešto novo i koji voli kad je nešto drugačije od standarda.

Čuveno Čumićevo sokače, prvi tržno-zanatski centar Beograda, počelo je da živi još u prošlom veku i tada je bilo sigurno najposećenije mesto, ali vremenom je nekako zaboravljeno i ostavljeno. A onda, kako svakom velegradu i dolikuje, i Beograd je dobio svoju dizajnersku četvrt, za šta se još 2010. godine pobrinula grupa vrhunskih dizajnera. Danas u ovom centru uglavnom možete da vidite radnje u kojima se prodaje autorska moda, dizajnirana odeća, cipele, šeširi, aksesoari, unikatni umetnički predmeti. Sve to je skuplje nego u drugim tržnim centrima, ali zato kupujete autentičan komad, originalan, unikat.

Krenula sam u potragu za nečim što se u moru originalnih stvari spakovanih u oko tridesetak radnji opet izdvaja. Oko mene stare kućice, ali opet svaka „presvučena“, radnje su kreirali sami dizajneri, kao i svoje komade, oslikani zidovi, stari, reparirani nameštaj, čak su i kese u koje vam pakuju robu posebno osmišljene.

Popucali pločnik u prizemlju vodi me u malu radnju, skrivenu od pogleda, nekako zavučenu. Shvatila sam kasnije da njoj pogledi zapravo i nisu potrebni, pored svih mirisa i ukusa koje ima. Na tabli stoji „Spice up shop“, u izlogu poređane staklene tegle sa crnim poklopcima. Sve iste, a toliko različite, svaka ima jedinstven sadržaj, a mnoge od njih samo ovde možete naći u celom Beogradu.

Morate priznati da kod nas nema mnogo mesta gde možete da kupite začine za koje, na primer, čujete na popularnim kanalima o kuvanju. Kad slušam te vrhunske, svetske kuvare uvek pomislim: „Pa da, mogla bih ja to, ali gde da nađem sve te začine?“ Sad znam! Ovde, u skrivenom Dizajn distriktu.

Ulazim u radnju. Začini iz celog sveta na jednom mestu. Zbijeni na policama. Raznih boja. Možemo samo da naslutimo kakvu magiju prave kada ih na pravi način upotrebimo.

„Dobar dan. Izvolite, slobodno pogledajte, probajte, pomirišite. Sve što vas zanima pitajte“, kaže mi prodavac. I to ne običan prodavac, jer sam u jednosatnom razgovoru, pošto nisam mogla da napustim tako brzo ovo savršeno mesto, saznala da je on vlasnik ove jedinstvene prodavnice začina.

Mušterijama koje su ulazile pričao je priče o začinima, a neki nisu izašli bez poklona. „Volim da poklanjam. Znam da se dobro dobrim vraća. Meni se svi kupci vraćaju baš zbog takvog odnosa, volim sa njima da razgovaram, da ih posavetujem, ali i da učim od njih“, kaže mi Dejan Zurovac, koji je svoju ljubav prema internacionalnoj kuhinji pretvorio u porodični posao i u Beograd doneo ukuse čitavog sveta.

Zatar, sumak, baharat, đavolji biber, šareni biber sa cvetovima... samo su neki od začina koji se mogu naći u „Spajs apu“. Ima tu i mirođije, šafrana, korijandera, slačice, pimenta, šećera sa đumbirom i pomorandžom - za one sa istančanim ukusom. Zastupljeni su začini sa Bliskog istoka, iz Južne Amerike, Afrike, Mediterana, ali i sa domaćeg prostora. Možda bi vam se i ono što ne volite da jedete dopalo ako biste upotrebili neki od ovih začina, a Dejan nam iz iskustva kaže da je pasulj sa šafranom odličnog ukusa. Probaćemo.

„Nespojivo je spojivo. Važno je imati ideju, eksperimentisati i stalno otkrivati nove ukuse“, dodaje on. Njegove mušterije često i komentarišu da ih začini inspirišu da probaju nova jela i uvek nove i drugačije kombinacije ukusa.

Njegova priča počela je u Njujorku, gde je živeo nekoliko godina i imao priliku da proba hranu najrazličitijih kuhinja sveta. Kao veliki ljubitelj drugih kultura često je putovao, a prijatelji su mu uglavnom tražili da im sa tih putovanja donese začine kojih kod nas nije bilo.

„Tako sam i odlučio da počnem da se bavim ovim poslom. Pozajmio sam novac i uz pomoć roditelja otvorio ovu radnju. Ovde u Dizajn distriktu je u tom trenutku bila najprihvatljivija cena“, priča nam Dejan.

O blagodetima začina i načinima na koje se koriste uči svakodnevno, iz knjiga, a najviše od ljudi koji dolaze kod njega u radnju i za koje kaže da ne samo da mnogo pitaju već mnogo i znaju. Tako je saznao da cimet utiče na bolje raspoloženje, a kumin na smanjivanje kilograma, kao i da biber pojačava dejstvo nekog začina, dajući mu dodatnu notu i ukus.

Začine uglavnom uvozi, ali sve češće nabavlja i od domaćih proizvođača. Svaki proizvod je vrhunskog kvaliteta, jasno je deklarisan sa obeleženim rokom trajanja. A ko kupuje kod njega? Profesionalni kuvari, muškarci koji vole da kuvaju, žene koje vole da eksperimentišu u kuhinji, stranci koji najviše kupuju domaću mlevenu papriku i bosiljak, a najzanimljivije mu je bilo kad je jedna baka tražila togaraši začin, to ga je zbunilo dok nije otkrio da je živela u Japanu.

Kada je počinjao nije bilo posla, dešavalo se da celog dana da ne uđe nijedna mušterija, ali kako kaže, nije hteo da odustane iako nije znao da li će uspeti. Priznaje, trebalo je mnogo strpljenja, ali je radnja počela da radi kada se proširio dobar glas. Dejan se trudi da svoj posao stalno razvija i unapređuje, pa se tako u radnji našlo i šest novih začina, poput asafoetide, havajske vulkanske soli ili timut bibera, kojeg zovu i grejpfrut biber, zbog svežeg ukusa citrusa. Plan mu je da počne da se bavi proizvodnjom i sam pravi začinske mešavine.

Magija iz Srbije

Iz radnje sa začinima put me je odveo do još jednog preduzetnika, koji se bavi vrlo neobičnom proizvodnjom i prodajom hladno ceđenih ulja i prirodne kozmetike. Zašto neobičnom? Zbog toga što su u pitanju ulja od koštica šljive, kajsije, lešnika, maka, oraha, a u radnji „All Nut“ pronaći ćete i brašno od tih sastojaka, kao i sirće od kupine ili maline.

Miroslav Stojanović priča da se ranije nisu bavili tim poslom. Došli su na ideju da naprave nešto novo, drugačije, a opet da je vezano za Srbiju i sirovine koje daje naša zemlja. Sami sve proizvode i proces je veoma komplikovan.

„Prvo sve koštice moraju dobro da se očiste, operu, izmrve i dovedu na određeni nivo suvoće za ceđenje. Imamo još neke poslastice, poput putera od ulja kajsije i šljive u kombinaciji sa crnom čokoladom. Ulja se koriste kao salatno-desertna ulja, u ishrani za slatka i slana jela“, objašnjava Miroslav i dodaje da on najviše voli ulje šljive koje je odlično za kolače, dok slanim jelima potpuno izmeni ukus.

Veoma česti kupci u njihovoj radnji su stranci, jer su ovi proizvodi u inostranstvu mnogo skuplji. Naravno, i među sugrađanima imaju stalne klijente, pa ističu da su zadovoljni poslom.

„U početku su svi mislili da je suludo to što radimo, da ljudi neće biti spremni da prihvate neobične, nove stvari. Ali eto, uspeli smo, na ovoj lokaciji smo već pet godina“, zadovoljno kaže Miroslav.

U kompaniji rade tehnolozi, ali i fito-aroma terapeut koji im pomaže kod izrade prirodnih kozmetičkih proizvoda. Do sada su razvili preko 40 proizvoda originalnih receptura, a planiraju još mnogo toga novog da ubace u asortiman.

Radnja „All Nut“ još jedan je od razloga da kada šetate centrom prestonice obavezno svratite u nekadašnji Čumić, a danas poznatu Dizajn četvrt Beograda.