Organizacijom do boljih kvalifikacija

Beograd | Vest, datum objave: 20. новембар 2017.

Normalno bi bilo da se kaže šta je završio na elektrotehnici, a šta na filozofskom, pa da poslodavac vidi da li mu to odgovara. Da bi se situacije ovog tipa rešile, neophodno je uvođenje zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema ovaj zakon, a njegovim donošenjem bio bi rešen problem oko 60.000 studenata kojima su izdate bolonjske diplome sa zanimanjima kojih nema u zvaničnim registrima.

Na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije (NOKS), Vesna Mandić, pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehološkog razvoja, objasnila je da predloženim zakonom treba da se postave temelji nacionalnog okvira kvalifikacija i uspostave određena tela i procedure za njegov razvoj i implementaciju.

,,Imamo mnogo kvalifikacija, posebno u visokom obrazovanju, a čini mi se da su poslodavci zbunjeni mnoštvom stručnih, akademskih i naučnih znanja. Oni u diplomama ne pronalaze pravu vezu sa zanimanjem i ne stiču utisak o tome šta neko može da radi na osnovu stečene diplome“, istakla je Vesna Mandić.

Zbog ubrzanog tehnološkog razvoja lista zanimanja se dramatično menja. Republika Srbija mora imati popisane obrazovne profile i zanimanja u koja se ti profili uklapaju. To će dati značajne efekte za bržu i bolju zapošljivost i razvoj Srbije u celini. To je važno i zbog usklađivanja sa evropskim standardima. Pomoćnica ministra za razvoj i visoko obrazovanje Vesna Mandić nagovestila je da je u toku izrada liste standarda.

U tom standardu NOKS-a znaće se kada neko završi određenu vrstu obrazovanja, kakvu vrstu znanja je stekao, kakve sposobnosti i veštine poseduje, kao i kakvu vrstu posla može da obavlja, jer će biti urađena i lista jasno definisanih zanimanja. Uvođenjem bolonjskog sistema na univerzitete u Srbiji ustanovljena su nova zanimanja, poput poslovnog psihologa, mastera prostornog planiranja, sajber forenzičara... Njih ranije nije bilo u registrima, pa su ljudi sa ovim zvanjima nevidljivi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i poslodavcima. Zbog nepostojanja NOKS-a nije jasno šta umeju da rade, jer nema zvaničnog objašnjenja koja znanja i veštine nosi njihova diploma. U visokom obrazovanju postoji mnoštvo kvalifikacija, a ponekad se zbog njihovih stručnih naziva ne stiče utisak šta neko može da radi na osnovu stečene kvalifikacije. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja formiralo je radnu grupu za izradu zakona, koju čini šest ministarstava i 20 institucija.

Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o NOKS-u odazvalo se svega nekoliko univerzitetskih profesora i predstavnika akademske zajednice, iako je poziv za debatu u Rektoratu, kako je rečeno, objavljen na sajtu Ministarstva prosvete i obrazovanja. Postavlja se pitanje kolika je zainteresovanost akademske zajednice za ovu oblast.

,,Možda je neverica da će zakon konačno biti donet razlog što je danas mali broj pokazao interesovanje za debatu“, rekla je Vesna Mandić.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević naveo je da je poziv na raspravu upućen svim članovima Senata Univerziteta, kao i da je Nacrt zakona poslat svim fakultetima. On je na debati od predstavnika Radne grupe tražio pojašnjenje kako će se prema zakonskom predlogu procenjivati i vrednovati informalno obrazovanje i da li je zakonom povezano sa visokim obrazovanjem.

Član Radne grupe Tatjana Glišić objasnila je da zakonom nije predviđeno da se informalno obrazovanje vrednuje na nivoima predviđenim za visoko obrazovanje, ali da to ne znači da se podzakonskim aktima neće uvoditi.

„To se posebno odnosi na IT tehnologije, jer na tržištu imamo veliku ponudu kvalifikacija kada je reč o neformalnom obrazovanju i informalnom učenju iz tog sektora, a potrebe za njima na tržištu rada su evidentne. Građani će imati potrebu da im se to znanje vrednuje i to će biti uređeno posebnim aktima“, objasnila je Glišićeva.

Profesor Hemijskog fakulteta Ivan Gržetić rekao je da NOKS treba da uvede red među obrazovanim i neobrazovanim. On očekuje da će zakon ograničiti lobističke grupe u svojim aktivnostima, dati svima jednako pravo na zaposlenje i zaštititi stečenu kvalifikaciju.

Da podsetimo, 13. septembra je održan prvi sastanak novoformirane Međuministarske radne grupe za uspostavljanje i implementaciju Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS), koja uključuje 21 instituciju i 46 članova kompetentnih za tu oblast. Vesna Mandić je tom prilikom istakla da će poseban izazov predstavljati povezivanje NOKS-a sa Evropskim okvirom kvalifikacija (EOK), čime će biti obezbeđena uporedivost stečenih kvalifikacija, odnosno podstaknuta mobilnost radne snage na evropskom tržištu.

Kontinuirano i aktivno učešće članova Međuministarske radne grupe, kako na strateškom tako i na operativnom nivou, u daljem razvoju i implementaciji NOKS-a osiguraće preko potreban nacionalni i institucionalni pristup u uspostavljanju održivog Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji.

Svi institucionalni subjekti izrazili su spremnost da budu implementirani u razvoj i uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija i time doprinesu rešavanju problema zapošljavanja stanovništva i unapređivanju razvoja društva i tržišta u celini, što će omogućiti da Srbija postane ravnopravna članica evropskog društva.