Организацијом до бољих квалификација

Београд | Вест, датум објаве: 20. новембар 2017.

Нормално би било да се каже шта је завршио на електротехници, а шта на филозофском, па да послодавац види да ли му то одговара. Да би се ситуације овог типа решиле, неопходно је увођење закона о националном оквиру квалификација.

Србија је једина земља у Европи која нема овај закон, а његовим доношењем био би решен проблем око 60.000 студената којима су издате болоњске дипломе са занимањима којих нема у званичним регистрима.

На јавној расправи о Нацрту закона о Националном оквиру квалификација Републике Србије (НОКС), Весна Мандић, помоћница министра просвете, науке и техолошког развоја, објаснила је да предложеним законом треба да се поставе темељи националног оквира квалификација и успоставе одређена тела и процедуре за његов развој и имплементацију.

,,Имамо много квалификација, посебно у високом образовању, а чини ми се да су послодавци збуњени мноштвом стручних, академских и научних знања. Они у дипломама не проналазе праву везу са занимањем и не стичу утисак о томе шта неко може да ради на основу стечене дипломе“, истакла је Весна Мандић.

Због убрзаног технолошког развоја листа занимања се драматично мења. Република Србија мора имати пописане образовне профиле и занимања у која се ти профили уклапају. То ће дати значајне ефекте за бржу и бољу запошљивост и развој Србије у целини. То је важно и због усклађивања са европским стандардима. Помоћница министра за развој и високо образовање Весна Мандић наговестила је да је у току израда листе стандарда.

У том стандарду НОКС-а знаће се када неко заврши одређену врсту образовања, какву врсту знања је стекао, какве способности и вештине поседује, као и какву врсту посла може да обавља, јер ће бити урађена и листа јасно дефинисаних занимања. Увођењем болоњског система на универзитете у Србији установљена су нова занимања, попут пословног психолога, мастера просторног планирања, сајбер форензичара... Њих раније није било у регистрима, па су људи са овим звањима невидљиви у Националној служби за запошљавање и послодавцима. Због непостојања НОКС-а није јасно шта умеју да раде, јер нема званичног објашњења која знања и вештине носи њихова диплома. У високом образовању постоји мноштво квалификација, а понекад се због њихових стручних назива не стиче утисак шта неко може да ради на основу стечене квалификације. Министарство просвете, науке и технолошког развоја формирало је радну групу за израду закона, коју чини шест министарстава и 20 институција.

Јавној расправи о Нацрту закона о НОКС-у одазвало се свега неколико универзитетских професора и представника академске заједнице, иако је позив за дебату у Ректорату, како је речено, објављен на сајту Министарства просвете и образовања. Поставља се питање колика је заинтересованост академске заједнице за ову област.

,,Можда је неверица да ће закон коначно бити донет разлог што је данас мали број показао интересовање за дебату“, рекла је Весна Мандић.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић навео је да је позив на расправу упућен свим члановима Сената Универзитета, као и да је Нацрт закона послат свим факултетима. Он је на дебати од представника Радне групе тражио појашњење како ће се према законском предлогу процењивати и вредновати информално образовање и да ли је законом повезано са високим образовањем.

Члан Радне групе Татјана Глишић објаснила је да законом није предвиђено да се информално образовање вреднује на нивоима предвиђеним за високо образовање, али да то не значи да се подзаконским актима неће уводити.

„То се посебно односи на ИТ технологије, јер на тржишту имамо велику понуду квалификација када је реч о неформалном образовању и информалном учењу из тог сектора, а потребе за њима на тржишту рада су евидентне. Грађани ће имати потребу да им се то знање вреднује и то ће бити уређено посебним актима“, објаснила је Глишићева.

Професор Хемијског факултета Иван Гржетић рекао је да НОКС треба да уведе ред међу образованим и необразованим. Он очекује да ће закон ограничити лобистичке групе у својим активностима, дати свима једнако право на запослење и заштитити стечену квалификацију.

Да подсетимо, 13. септембра је одржан први састанак новоформиране Међуминистарске радне групе за успостављање и имплементацију Националног оквира квалификација у Србији (НОКС), која укључује 21 институцију и 46 чланова компетентних за ту област. Весна Мандић је том приликом истакла да ће посебан изазов представљати повезивање НОКС-а са Европским оквиром квалификација (ЕОК), чиме ће бити обезбеђена упоредивост стечених квалификација, односно подстакнута мобилност радне снаге на европском тржишту.

Континуирано и активно учешће чланова Међуминистарске радне групе, како на стратешком тако и на оперативном нивоу, у даљем развоју и имплементацији НОКС-а осигураће преко потребан национални и институционални приступ у успостављању одрживог Националног оквира квалификација у Србији.

Сви институционални субјекти изразили су спремност да буду имплементирани у развој и успостављање националног оквира квалификација и тиме допринесу решавању проблема запошљавања становништва и унапређивању развоја друштва и тржишта у целини, што ће омогућити да Србија постане равноправна чланица европског друштва.