Mera u svemu i po meri svih

Beograd | Vest, datum objave: 8. новембар 2017.

Ljubav prema tradiciji i veri oseća se u svakoj njegovoj reči, ali i u delima. Specifičan po mnogo čemu, pa tako i po načinu vođenja svog posla, Miloje Stevanović uspeo je zaista da spoji ljubav i rad, profesionalnost i prijateljstvo, uslugu i uživanje u darovima koje daje. U poslednjih 15 godina objavio je isto toliko knjiga, a u pripremi su još dve. KMN je pravi primer porodične kompanije. U poslu pomažu svi, žena, dve ćerke i zetovi, kao i unuci, kojih je šestoro. „Za sada je pošteđena samo najmlađa unuka Magdalena, ali i ona će na leto dobiti svoje radno mesto“, kaže Miloje. Tako se razvija porodični biznis!

Počeo je u teško vreme za Srbiju, kada je zemlja bila pod embargom, a on ostao bez posla. Sa 45 godina i 6.000 tadašnjih maraka ušteđevine odlučio je da se otisne u svet preduzetništva. Zebnju i strah od neuspeha lečile su, kako kaže, reči njegovog dede: „Uz Božju pomoć, u se i u svoje kljuse“. Kroz život i posao vodili su ga ispravni principi, mnogo rada, strpljenja, posvećenosti poslu i radnicima, pa je uspeh bio neizbežan. Taj princip podrazumevao je redovno plaćanje svih računa i plata radnicima, očuvanje prvoklasnog kvaliteta robe, poštovanje mušterija (Miloje uvek ističe „Mušterija mora biti kralj u radnji“), kao i preciznost na meri i kusuru. 

„Recept za uspeh je dobar tim saradnika, stalno osluškivanje glasa kupaca, red koji se mora poštovati i rad koji nas ispunjava, kao i međusobna solidarnost u kolektivu, koja se posebno kod nas vrednuje“, objašnjava gospodin Stevanović.

Posao je započeo u lokalu od 16,5 kvadrata, mestu gde je supruga imala biro za knjigovodstvene usluge. Biro je preseljen u dnevnu sobu, a na tom mestu je otvorena prva piljara. „Posao je krenuo, supruga i ja smo radili po ceo dan, nekoliko godina proširivali radnju, a onda kupili jednu staru kuću u kojoj smo otvorili drugu radnju. Tu kuću smo stalno dograđivali, širili postepeno posao koliko smo mogli, a zatim počeli da otvaramo radionice za proizvodnju gotovih jela, za pekarske proizvode, preradu mesa, poslastičarsku radionicu. Od samog početka smo spremali hranu na tradicionalan način, pravu srpsku trpezu za najdraže goste. Ljudi su to prepoznali, osetili ukus prave, domaćinske hrane bez aditiva i hemije i polako smo, zahvaljujući sve većem broju mušterija, izgradili mrežu od oko 500 seoskih domaćinstava u okolini Čačka i Dragačeva od kojih smo uzimali mleko, voće, povrće, jaja i ostale zdrave proizvode“, opisuje nam Miloje tok razvoja posla - polako i sigurno, uz stalnu brigu o vrhunskom kvalitetu. 

Upravo ispravan pristup poslu i ljudima doveo je do toga da danas ova kompanija u svom sastavu ima dva supermarketa u Čačku, a u Beogradu specijalizovanu prodavnicu isključivo njihovih, spremljenih gotovih jela, salata, supa i čorbi, specijaliteta od mesa i ribe, slatkiša i peciva... Pripremi se oko 400 jela svaki dan. Zajednički hleb porodica Stevanović deli sa oko 2 hiljade ljudi, jer kako kažu, 130 zaposlenih i 500 kooperanata sa ukućanima čine ovu veliku porodicu. Da klijenti imaju posebno i najvažnije mesto u radu ove kompanije, govori podatak da dnevno imaju oko 4 hiljade mušterija, a većina kupuje više obroka za članove porodice ili kolege na poslu. Kupci su zaposleni i prezaposleni ljudi, koji nemaju vremena da spremaju sarmu, kupus, gibanicu, kolače ili torte, a žele da jedu kvalitetnu hranu. Drage mušterije su i đaci, studenti i penzioneri, jer se ovde kupuje na meru, pa se može uzeti i samo jedan komad nečega. Ponekad strpljivo čekaju u redu, jer znaju da će dobiti ukusan, domaćinski obrok. 

U kompaniji KMN nijedan radnik nije dobio otkaz, objašnjava Miloje: „U našoj firmi prema radnicima se odnosimo kao prema svojoj deci i unucima. Neki su otišli sami jer im filozofija kompanije i timski rad nisu odgovarali. Mnogo smo saradnika ispratili u penziju, veliki broj njih ima i 15, 20 godina staža, to su oni koji su shvatili da je KMN njihov, a moj samo formalno“.  

Ono što najviše brine svakoga ko se bavi privatnim biznisom jesu finansije, mnogi uđu u biznis sa ciljem da što pre zarade. Miloje Stevanović ima drugačiju filozofiju, zasnovanu na skromnoj profitnoj stopi. Dakle, novac nije osnovni motiv, već, kako kaže, da naš narod u zdravlju pojede dobar zalogaj, jer ako se zdravo hranimo imaćemo zdravu naciju. Naš sagovornik savetuje onima koji misle da će se preko noći obogatiti da ne ulaze u privatni posao i objašnjava da će uspeti samo onaj koji se poslu potpuno preda. Svaku misao dopunjuje narodnom izrekom, kao što je Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača i onom koju naš narod od davnina zna: Ko se u kolo hvata, u noge se uzda. Shvatamo, sve je lepo rečeno, samo treba slušati mudre ljude, iskustvo drugih i dobrim mislima i delima graditi svoj put. 

U poslu svakoga čekaju brojna iskušenja, teškoće, problemi, ali se kroz sve to mnogo nauči i lep je osećaj kada vidiš plodove svog rada, a Miloje prvo vidi više od stotinu nasmejanih saradnika, više stotina raspoloženih dobavljača, preko milion zadovoljnih kupaca godišnje - za njega je sve drugo manje važno. Pored toga, spreman je da svoje veliko iskustvo i znanje podeli sa onima koji tek počinju sopstveni biznis, a kaže da mu je najveća zahvalnost kada vidi da su uspeli jer drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka, potkrepljuje opet vrednim mislima svoje reči.  

Na pitanje koje osobine čovek treba da poseduje da bi se uspešno bavio privatnim biznisom odgovori našeg sagovornika su vrlo jednostavni, a opet puni mudrosti: Radi ono što znaš, ono što voliš, od jutra do sutra. Radi pošteno i časno, poštuj svakoga i tako ćeš i ti biti poštovan od drugih. Ne gordi se i ne sili, imaj meru, čuvaj se zavisti, a od svog dobitka pomozi onima kojima je pomoć potrebna.

Velike, nedostižne snove nema, samo one iskonske, iskrene - da njegovi potomci vole rad i trud i da u njima vide put i način za opstanak, čemu ih i sam od malena uči. Tome su i njega deda i otac učili. 

Čovek iz naroda, porodičan, jednostavan, mudar, vredan, primer nam je kako se razvija porodični biznis, šta znači raditi nešto iz ljubavi i sa ispravnim ciljem. Njegova priča, verujemo, biće inspiracija mnogima koji su na početku ili razmišljaju da pokrenu posao, a njegovi saveti vodič za uspešan i srećan profesionalni, ali i privatni život. A to jedno bez drugog ne ide, zar ne?

Bitne razlike porodičnog biznisa u Srbiji i Evropi

U Srbiji je 70 odsto porodičnih firmi u rukama prvog vlasnika, dok u evropskim porodičnim kompanijama prva generacija upravlja samo u trećini kompanija, pokazuje globalno istraživanje konsultantsko-revizorske kuće KPMG. Druga generacija nasledila je trećinu srpskih firmi, a treća generacija je na čelu samo 2,4 odsto preduzeća.

Situacija u Evropi je dosta drugačija - druga ili treća generacija vlasnika vodi skoro polovinu kompanija, a 18 odsto ima na čelu četvrtu generaciju vlasnika, prema istraživanju KPMG-a sprovedenom u 23 evropske države u saradnji sa Zajednicom evropskih poslovnih preduzeća.

„Pred porodičnim kompanijama u Srbiji, kao i onima u Evropi, predstoje veliki izazovi generacijske tranzicije, odnosno rešavanje pitanja upravljanja firmom“, ocenjuje ova konsultantska kompanija.

Većina porodičnih firmi (85 odsto) slaže se da su eksterni rukovodioci potrebni za uspeh preduzeća, međutim, još uvek nisu spremni da se odreknu interne kontrole nad poslovanjem. Uzimajući u obzir razlike u političkom i ekonomskom ambijentu, kao i istorijskim prilikama, ne čudi što su porodične firme u Evropi dugovečnije nego naša porodična preduzeća.

Za razliku od Srbije, gde najveći broj porodičnih firmi posluje manje od 20 godina, a čak trećina manje od decenije, polovina evropskih kompanija u vlasništvu porodica posluje više od 50 godina, a trećina je na tržištu od 20 do 50 godina.

U Evropi u kategoriju porodičnih preduzeća spadaju i ona sa više od 1.000 zaposlenih i godišnjim prihodima većim od 200 miliona evra. Takvih kompanija je oko 18 odsto. Između 250 i 1.000 radnika ima 17 odsto, a manje od 50 radnika ima samo četvrtina porodičnih evropskih firmi.

Istraživanje KPMG-a je pokazalo da porodična preduzeća sve više posluju na međunarodnim tržištima i da taj broj konstantno raste poslednjih godina. Samo pre četiri godine van granica je poslovalo 60 odsto porodičnih firmi, a taj broj je u 2016. porastao za 16 odsto. Porodične firme ulažu u startapove, kompanije stare od jedne do pet godina, ili u stabilna preduzeća starija od 20 godina, a planiraju ulaganja u novu tehnologiju, zapošljavanje i obuku…

Istraživanje je urađeno na uzorku od 1.000 kompanija u periodu od 1. maja do 30. juna 2016. godine.