Karijerno vođenje – poluga ekonomskog razvoja
Užice | Vest, datum objave: 24. април 2019.
Ovo je period kada veliki broj osnovaca i srednjoškolaca donosi odluku o izboru buduće škole i budućeg zanimanja. Neka deca vrlo rano znaju čime će se baviti, a neki tu odluku donesu znatno kasnije. Pri tome, značajnu ulogu u ovoj važnoj odluci imaju sklonost ili ljubav prema određenoj profesiji odnosno talenti koje deca poseduju.
Sa karijernim vođenjem treba početi vrlo rano, i obično se kaže da su pokretači ekonomskog razvoja i upravljanja kadrovima upravo karijerno vođenje i savetovanje odnosno prepoznavanje potencijala pojedinca i njihovo usmeravanje ka zanimanjima u kojima mogu najviše da pruže. Efikasnost i zadovoljstvo radom mnogo su veći ukoliko ljudi rade ono što vole, ukoliko rade ono što im je zanimljivo, ukoliko doprinose i unapređuju svoje radno mesto.
Koliko je karijerno vođenje važno u profesionalnom životu jednog pojedinca ali i za celokupno društvo, razgovaramo sa Dubravkom Smiljanić, svetnicom za planiranje karijere u filijali NSZ u Užicu:
„Karijerno vođenje i savetovanje predstavlja organizovan sistem društvene i stručne pomoći pojedincu u njegovom profesionalnom razvoju, kroz osposobljavanje i motivisanje za donošenje zrelih odluka o izboru zanimanja, obrazovanja i zapošljavanja, u skladu sa ličnim osobinama, sposobnostima i potrebama tržišta rada„
Uloga roditelja u izboru budućeg zanimanja i profesije je velika, pa se mnoga deca odlučuju da nastave njihovim putem. Međutim, da li je takvo usmeravanje deteta u pravcu roditeljskih želja najbolje za dete?
„Na ovo pitanje nije jednostavno odgovoriti, da li je roditelj objektivan, da li je sam ostvario svoje želje i ambicije, da li u svojoj ambiciji poistovećuje svoje mogućnosti sa mogućnostima deteta, da li roditelj ima dobru sposobnost procene... U svakom slučaju, zadatak roditelja, kao starije i zrele osobe jeste da pre svega pomogne svom detetu da se u ovakvoj zahtevnoj situaciji što više oslobodi tenzije i straha“
Prvi korak u izboru zanimanja je svakako detaljno informisanje o vrstama škola i fakulteta, kao i o smerovima koji se u njima izučavaju i zanimanjima za koja se pripremaju. Svako zanimanje traži poželjan sklop sposobnosti, osobina ličnosti i interesovanja važnih, a nekada i presudnih za uspeh u tim oblastima rada.Učenici treba da razmisle o svojim interesovanjima i sklonostima, jakim i slabim stranama u pogledu školskog uspeha iz pojedinih predmeta, kao i o nekim ličnim osobinama.
„ Tako bi, na primer budući učenici i studenti ekonomskih škola i fakulteta trebali da se dobro snalaze sa računanjem, da vole da rade sa brojevima, dok je za buduće učenike i studente medicinskih škola veoma važno da, osim strpljenja, staloženosti i potrebe da pomažu ljudima, poseduju predznanja iz hemije i biologije. Arhitektonska struka podrazumeva razvijene sposobnosti shvatanja prostornih odnosa, kao i izražena estetska i tehnička interesovanja.
Mladi koji završavaju srednje škole obično izaberu jedan od tri puta-mogu da prekinu sa daljim školovanjem, da pokušaju da pronađu posao u zanimanjima za koja su se školovali ili da nastave da studiraju. Profesionalna orijentacija u ovoj fazi se zasniva na kombinaciji skolonosti učenika i njegovog školskog uspeha, a da pri tome malo uzimaju u obzir predviđanja potražnje na tržištu rada. Čak i učenici koji se odlučuju za studije najčešće se odluče na osnovu predmeta koje vole, a malo se obaziru na korišćenje znanja za potrebe karijere. Rezultat toga je da studenti provedu dugi niz godina pripremajući se za karijeru za kojom u okruženju zapravo ne postoji više potreba. „ kaže Smiljanić.
Pri izboru srednje škole i fakulteta pored skolonosti i interesovanja treba sagledati i mogućnosti zaposlenja. U dužem vremeskom periodu, do posla lakše dođu stručnjaci za finasije, inženjeri elektrotehnike, informatike, građevinarstva, mašinstva, matematičari, lekari odgovarajućih specijaliszacija i dr.
„Poslodavci očekuju od svojih zapsolenih posedovanje kako specifičnih, uskospecijalizovanih znanja, tako i neke ključne veštine, kao što su: preuzimanje inicijative, preuzimanje odgovornosti za sopstveno obrazovanje i napredovanje, rešavanje problema, praktična primena teorijskih znanja, efikasno lociranje i korišćenje informacija, spsobnost efikasnog slušanja, psimena i usmena komunikacija, spsobnost za rad u timu...zbog toga, pored formalnog obrazovanja izuzetan značaj za jedan profesionalni uspeh imaju dodatne veštine i znanja stečena kroz neformalno obrazovanje. „ ističe na kraju Dubravka Smiljanić.
Filijala Užice je i ove školske godine dosta pomogla učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola, pri izboru budućih obrazovnih profila. Ove godine, pomoć u užiškoj filijali potražilo je preko 150 učenika srednjih i osnovnih škola. Broj zainteresovanih učenika za ovu vrstu usluge znatno prevazilazi raspoložive termine savetnika za planiranje karijere, pa je veoma važno prijaviti se na vreme.