Каријерно вођење – полуга економског развоја
Ужице | Вест, датум објаве: 24. април 2019.
Ово је период када велики број основаца и средњошколаца доноси одлуку о избору будуће школе и будућег занимања. Нека деца врло рано знају чиме ће се бавити, а неки ту одлуку донесу знатно касније. При томе, значајну улогу у овој важној одлуци имају склоност или љубав према одређеној професији односно таленти које деца поседују.
Са каријерним вођењем треба почети врло рано, и обично се каже да су покретачи економског развоја и управљања кадровима управо каријерно вођење и саветовање односно препознавање потенцијала појединца и њихово усмеравање ка занимањима у којима могу највише да пруже. Ефикасност и задовољство радом много су већи уколико људи раде оно што воле, уколико раде оно што им је занимљиво, уколико доприносе и унапређују своје радно место.
Колико је каријерно вођење важно у професионалном животу једног појединца али и за целокупно друштво, разговарамо са Дубравком Смиљанић, светницом за планирање каријере у филијали НСЗ у Ужицу:
„Каријерно вођење и саветовање представља организован систем друштвене и стручне помоћи појединцу у његовом професионалном развоју, кроз оспособљавање и мотивисање за доношење зрелих одлука о избору занимања, образовања и запошљавања, у складу са личним особинама, способностима и потребама тржишта рада„
Улога родитеља у избору будућег занимања и професије је велика, па се многа деца одлучују да наставе њиховим путем. Међутим, да ли је такво усмеравање детета у правцу родитељских жеља најбоље за дете?
„На ово питање није једноставно одговорити, да ли је родитељ објективан, да ли је сам остварио своје жеље и амбиције, да ли у својој амбицији поистовећује своје могућности са могућностима детета, да ли родитељ има добру способност процене... У сваком случају, задатак родитеља, као старије и зреле особе јесте да пре свега помогне свом детету да се у оваквој захтевној ситуацији што више ослободи тензије и страха“
Први корак у избору занимања је свакако детаљно информисање о врстама школа и факултета, као и о смеровима који се у њима изучавају и занимањима за која се припремају. Свако занимање тражи пожељан склоп способности, особина личности и интересовања важних, а некада и пресудних за успех у тим областима рада.Ученици треба да размисле о својим интересовањима и склоностима, јаким и слабим странама у погледу школског успеха из појединих предмета, као и о неким личним особинама.
„ Тако би, на пример будући ученици и студенти економских школа и факултета требали да се добро сналазе са рачунањем, да воле да раде са бројевима, док је за будуће ученике и студенте медицинских школа веома важно да, осим стрпљења, сталожености и потребе да помажу људима, поседују предзнања из хемије и биологије. Архитектонска струка подразумева развијене способности схватања просторних односа, као и изражена естетска и техничка интересовања.
Млади који завршавају средње школе обично изаберу један од три пута-могу да прекину са даљим школовањем, да покушају да пронађу посао у занимањима за која су се школовали или да наставе да студирају. Професионална оријентација у овој фази се заснива на комбинацији сколоности ученика и његовог школског успеха, а да при томе мало узимају у обзир предвиђања потражње на тржишту рада. Чак и ученици који се одлучују за студије најчешће се одлуче на основу предмета које воле, а мало се обазиру на коришћење знања за потребе каријере. Резултат тога је да студенти проведу дуги низ година припремајући се за каријеру за којом у окружењу заправо не постоји више потреба. „ каже Смиљанић.
При избору средње школе и факултета поред сколоности и интересовања треба сагледати и могућности запослења. У дужем времеском периоду, до посла лакше дођу стручњаци за финасије, инжењери електротехнике, информатике, грађевинарства, машинства, математичари, лекари одговарајућих специјалисзација и др.
„Послодавци очекују од својих запсолених поседовање како специфичних, ускоспецијализованих знања, тако и неке кључне вештине, као што су: преузимање иницијативе, преузимање одговорности за сопствено образовање и напредовање, решавање проблема, практична примена теоријских знања, ефикасно лоцирање и коришћење информација, спсобност ефикасног слушања, псимена и усмена комуникација, спсобност за рад у тиму...због тога, поред формалног образовања изузетан значај за један професионални успех имају додатне вештине и знања стечена кроз неформално образовање. „ истиче на крају Дубравка Смиљанић.
Филијала Ужице је и ове школске године доста помогла ученицима завршних разреда основних и средњих школа, при избору будућих образовних профила. Ове године, помоћ у ужишкој филијали потражило је преко 150 ученика средњих и основних школа. Број заинтересованих ученика за ову врсту услуге знатно превазилази расположиве термине саветника за планирање каријере, па је веома важно пријавити се на време.