Hrabrost je biti naučnik

Beograd | Vest, datum objave: 29. новембар 2017.

Nekada nam je nauka bila potpuna nepoznanica, čuli smo samo za poznata imena naučnika, ali su njihov rad i životi najčešće bili skriveni od javnosti. Poslednjih godina sve više se govori o velikim srpskim naučnicima koji su menjali svet, o detaljima iz njihovog života i patentima. Kroz interaktivne izložbe koje se organizuju sve više se upoznajemo sa njima: Nikolom Teslom, Mihajlom Pupinom, Milutinom Milankovićem, Josifom Pančićem i mnogim drugim svetski poznatim naučnicima.

Još jedan od načina na koji se značaj nauke približava ljudima, a pre svega deci i mladima, jesu manifestacije poput „Noći istraživača“, gde naučnici na jednostavan, zabavan i zanimljiv način izvode eksperimente pred velikim brojem posetilaca, koji su u prilici da učestvuju u eksperimentu i osete čari istraživaštva.

I naš sagovornik, koji je ceo život u svetu nauke, trudi se da demistifikujući istraživanja i ispitivanja kojima se svakodnevno bavi, pokaže koliko je nauka važna da bismo kao društvo živeli bolje i napredovali.

„Danas je hrabro biti naučnik, ali ovo je posao koji se voli i za hemiju je nebo granica. Naučnik mora da bude potpuno posvećen poslu, entuzijasta, vredan, uporan i željan znanja“, kaže na početku dr Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju, na kojem radi kao naučnik već više od dvadeset godina.

„Od mladih naučnika traži se potpuna posvećenost poslu i sve veća efikasnost, ozbiljan integritet i brzo donošenje odluka. Kao i u svakom poslu neophodna je bogata praksa“, dodaje Stevan.

Današnja nauka je multidisciplinarna, mnogo novca se izdvaja za biohemijska istraživanja i lečenje teških oboljenja, kao i za otkrivanje novih i lakših materijala. „Za razliku od 20. u 21. veku nije najvažnije šta je najbolje, već da ima zadovoljavajući kvalitet i da može da se kupi. Tako su istraživanja uglavnom usmerena na to da se naprave pristupačni, novi, lakši materijali, bolje baterije za mobilne telefone, automobile“, objašnjava naš sagovornik.

Nauka direktno utiče na život svakog od nas i uloga naučnika je neobično važna. Pored istraživanja i inovacija, vrhunski stručnjaci na Institutu za fizičku hemiju svakodnevno se bave ispitivanjem kvaliteta deterdženata i kozmetičkih proizvoda koji se koriste u skoro svakom domaćinstvu. Institut ima dugu tradiciju ispitivanja i proizvodi sa njihovim atestom, koji prolaze kroz nekoliko provera, sigurno zadovoljavaju kvalitet. Stevan nam priča da nauka tu ima veliku ulogu, jer u hemiji postoji oko dva miliona jedinjenja, a oko 100.000 komponenti se koristi u izradi kozmetičkih preparata. U dogovoru sa proizvođačem određuje se šta određeni proizvod mora da sadrži da bi zadržao propisani nivo kvaliteta, a da sa druge strane ima prihvatljivu cenu.

„Kvalitet masovnih proizvoda prilagođen je uglavnom kupovnoj moći stanovništva, pa tako svakako nije isto kada kupite neku kremu ili prašak u Nemačkoj ili Srbiji. Ipak, bez kvaliteta nema uspeha na tržištu i zato je ozbiljnim i odgovornim kompanijama veoma važna dobra i kompletna kontrola proizvoda, pa se one uglavnom odlučuju za saradnju sa Institutom za fizičku hemiju“, objašnjava nam Blagojević.

Naučnici Instituta za fizičku hemiju angažovani su na posebnim istraživanjima u vezi sa zaštitom životne sredine i preradom otpadnih voda i tu ima mnogo inovacija. Stevan Blagojević navodi saradnju sa najvećom srpskom železarom u vezi sa istraživanjima na boljem prečišćavanju otpadnih voda uz manju potrošnju hemikalija i veću efikasnost, sa Elektranama na projektima boljeg sagorevanja uglja, a najavljuje i saradnju sa Vodovodom na boljem prečišćavanju komunalnih otpadnih voda.

„Zelena ekonomija je budućnost i cilj svake zemlje, pa tako i naše, jeste da se zagađenje svede na minimum. Hemija može da reši problem zagađenja, a nauka mora da da svoj doprinos. U tom smislu ogroman industrijski rast mora da prati i uvođenje novih tehnologija i kompletna modernizacija sistema u novim fabrikama“, kaže Blagojević.

A koliko su mladi zainteresovani da se bave naukom?

Za upis na Fakultet za hemiju i fizičku hemiju obično nije velika navala, ali postoje različiti poslovi, koje po završetku studenti mogu da rade. Naš sagovornik objašnjava da su nekada hemičari najviše radili na Vojno-tehničkom institutu, a danas se zapošljavaju u nekoliko velikih instituta, u rafineriji nafte, laboratorijama i farmaceutskim kućama ili zavodima za javno zdravlje. Na pitanje koji su poslovi budućnosti kada je reč o hemiji i fizičkoj hemiji, Blagojević kaže da nauka danas mora da objedini više oblasti i znanja, pa je neophodno biti dobar menadžer i u nauci i na pravi način povezati stručnjake koji će brzo i na najbolji način da urade neki posao. Nauka se brzo razvija i očekuju se veliki pomaci kada je u pitanju medicina, određene industrije i posebno proizvodnja hrane, jer potreba za hranom u celom svetu raste i mora da se pronađe rezervni način za bezbednu proizvodnju.

Institut za opštu i fizičku hemiju je akreditovana istraživačko-razvojna ustanova. Osnovan je pre 56 godina i ima vrlo konzervativan pristup, gde su naučnici potpuno posvećeni određenom tipu istraživanja. Svi zaposleni su uskospecijalizovani i eksperti u oblastima kojima se bave. Tu se u nekoliko laboratorija obavljaju gotovo sve vrste fizičko-hemijskih analiza. Direktor Instituta ističe da su uslovi za rad dobri, mada je moderna nauka vrlo skupa i uvek su potrebna dodatna ulaganja.

„Nauka menja svet nabolje“, poručuje nam na kraju dr Blagojević.