Храброст је бити научник

Београд | Вест, датум објаве: 29. новембар 2017.

Некада нам је наука била потпуна непознаница, чули смо само за позната имена научника, али су њихов рад и животи најчешће били скривени од јавности. Последњих година све више се говори о великим српским научницима који су мењали свет, о детаљима из њиховог живота и патентима. Кроз интерактивне изложбе које се организују све више се упознајемо са њима: Николом Теслом, Михајлом Пупином, Милутином Миланковићем, Јосифом Панчићем и многим другим светски познатим научницима.

Још један од начина на који се значај науке приближава људима, а пре свега деци и младима, јесу манифестације попут „Ноћи истраживача“, где научници на једноставан, забаван и занимљив начин изводе експерименте пред великим бројем посетилаца, који су у прилици да учествују у експерименту и осете чари истраживаштва.

И наш саговорник, који је цео живот у свету науке, труди се да демистификујући истраживања и испитивања којима се свакодневно бави, покаже колико је наука важна да бисмо као друштво живели боље и напредовали.

„Данас је храбро бити научник, али ово је посао који се воли и за хемију је небо граница. Научник мора да буде потпуно посвећен послу, ентузијаста, вредан, упоран и жељан знања“, каже на почетку др Стеван Благојевић, директор Института за општу и физичку хемију, на којем ради као научник већ више од двадесет година.

„Од младих научника тражи се потпуна посвећеност послу и све већа ефикасност, озбиљан интегритет и брзо доношење одлука. Као и у сваком послу неопходна је богата пракса“, додаје Стеван.

Данашња наука је мултидисциплинарна, много новца се издваја за биохемијска истраживања и лечење тешких обољења, као и за откривање нових и лакших материјала. „За разлику од 20. у 21. веку није најважније шта је најбоље, већ да има задовољавајући квалитет и да може да се купи. Тако су истраживања углавном усмерена на то да се направе приступачни, нови, лакши материјали, боље батерије за мобилне телефоне, аутомобиле“, објашњава наш саговорник.

Наука директно утиче на живот сваког од нас и улога научника је необично важна. Поред истраживања и иновација, врхунски стручњаци на Институту за физичку хемију свакодневно се баве испитивањем квалитета детерџената и козметичких производа који се користе у скоро сваком домаћинству. Институт има дугу традицију испитивања и производи са њиховим атестом, који пролазе кроз неколико провера, сигурно задовољавају квалитет. Стеван нам прича да наука ту има велику улогу, јер у хемији постоји око два милиона једињења, а око 100.000 компоненти се користи у изради козметичких препарата. У договору са произвођачем одређује се шта одређени производ мора да садржи да би задржао прописани ниво квалитета, а да са друге стране има прихватљиву цену.

„Квалитет масовних производа прилагођен је углавном куповној моћи становништва, па тако свакако није исто када купите неку крему или прашак у Немачкој или Србији. Ипак, без квалитета нема успеха на тржишту и зато је озбиљним и одговорним компанијама веома важна добра и комплетна контрола производа, па се оне углавном одлучују за сарадњу са Институтом за физичку хемију“, објашњава нам Благојевић.

Научници Института за физичку хемију ангажовани су на посебним истраживањима у вези са заштитом животне средине и прерадом отпадних вода и ту има много иновација. Стеван Благојевић наводи сарадњу са највећом српском железаром у вези са истраживањима на бољем пречишћавању отпадних вода уз мању потрошњу хемикалија и већу ефикасност, са Електранама на пројектима бољег сагоревања угља, а најављује и сарадњу са Водоводом на бољем пречишћавању комуналних отпадних вода.

„Зелена економија је будућност и циљ сваке земље, па тако и наше, јесте да се загађење сведе на минимум. Хемија може да реши проблем загађења, а наука мора да да свој допринос. У том смислу огроман индустријски раст мора да прати и увођење нових технологија и комплетна модернизација система у новим фабрикама“, каже Благојевић.

А колико су млади заинтересовани да се баве науком?

За упис на Факултет за хемију и физичку хемију обично није велика навала, али постоје различити послови, које по завршетку студенти могу да раде. Наш саговорник објашњава да су некада хемичари највише радили на Војно-техничком институту, а данас се запошљавају у неколико великих института, у рафинерији нафте, лабораторијама и фармацеутским кућама или заводима за јавно здравље. На питање који су послови будућности када је реч о хемији и физичкој хемији, Благојевић каже да наука данас мора да обједини више области и знања, па је неопходно бити добар менаџер и у науци и на прави начин повезати стручњаке који ће брзо и на најбољи начин да ураде неки посао. Наука се брзо развија и очекују се велики помаци када је у питању медицина, одређене индустрије и посебно производња хране, јер потреба за храном у целом свету расте и мора да се пронађе резервни начин за безбедну производњу.

Институт за општу и физичку хемију је акредитована истраживачко-развојна установа. Основан је пре 56 година и има врло конзервативан приступ, где су научници потпуно посвећени одређеном типу истраживања. Сви запослени су ускоспецијализовани и експерти у областима којима се баве. Ту се у неколико лабораторија обављају готово све врсте физичко-хемијских анализа. Директор Института истиче да су услови за рад добри, мада је модерна наука врло скупа и увек су потребна додатна улагања.

„Наука мења свет набоље“, поручује нам на крају др Благојевић.