Usmereni na velike investicije

Beograd | Vest, datum objave: 28. септембар 2017.

Zabeležen je napredak u ukupno osam od 12 oblasti koje se uzimaju kao parametri za napredak. Indeks globalne konkurentnosti smatra se jednim od najvažnijih pokazatelja konkurentnosti jedne zemlje i služi za njeno rangiranje kod kreditora i potencijalnih investitora. Vrednost indeksa dobija se kombinovanjem podataka iz međunarodnih baza i rezultata iz ankete koja se sprovodi među privrednicima.

Komentarišući dobar rezultat Srbije, ministar finansija Dušan Vujović kaže da inflacija više nije problem i da će makroekonomski pokazatelji biti još bolji, jer je mnogo toga urađeno posle rezultata koji su prikazani u ovogodišnjem globalnom indeksu konkurentnosti. Kao primer za to navodi učešće javnog duga u BDP-u za koji su korišćeni rezultati s kraja prošle godine od 74,1 odsto, dok je sada taj procenat niži i iznosi 64 odsto.

„Očekujem da sledeće godine rezultati budu znatno bolji i da napredujemo za dvadesetak mesta. Takođe, očekujem da privredni rast Srbije sledeće godine bude između 3,5 do 4 odsto, a narednih godina bi to povećanje moglo da dostigne i do 6 odsto“, kaže Vujović i dodaje da očekuje i poboljšanje kreditnog rejtinga naše zemlje.

Ministar je naglasio da je u prvih osam meseci 2017. godine ostvareno 84 milijarde dinara suficita, što je za oko milijardu evra bolje od plana koji je dogovoren u razgovorima sa MMF-om.

„Precizno smo i kvalitativno planirali. Sve je ostvareno merama i u okviru prihoda i rashoda, pa je tako što se tiče rashoda ostvarena ušteda od oko 18 milijardi dinara, a u pitanju su rashodi koji se odnose na plate, penzije i operativne troškove. Nastavićemo tako, a posebno ako se ima u vidu da počinjemo sa sveobuhvatnom reorganizacijom i transformacijom poreske uprave koja će poboljšati nivo prihoda“, naglasio je Vujović. On je zaključio da sva energija treba da bude usmerena na privlačenje velikih investicija u Srbiju.

Jelena Žarković Rakić, direktorka Fondacije za razvoj enonomske nauke (FREN), istakla je da je Srbija na svetskoj listi najbolje rangirana u stubovima koji pokrivaju oblasti zdravstva i osnovnog obrazovanja.

„Posebno smo napredovali u onim stubovima koji najviše znače za konkurentnost jedne zemlje, a to su: makroekonomsko okruženje, tržište rada, visoko obrazovanje i obuka, sofisticiranost poslovanja, infrastruktura i razvijenost finansijskog tržišta“, naglašava ona.

Kada je reč o makroekonomskom okruženju, zabeležili smo za 31 mesto bolji plasman u odnosu na prošlu godinu, a taj rast je zabeležen zbog realnih pokazatelja, a to su niži nivo deficita budžeta, viši nivo nacionalne štednje i rast kreditnog rejtinga. Skok od 14 mesta na listi beleži se zbog bolje efikasnosti tržišta rada usled efekata novog Zakona o radu, jer anketirani privrednici govore da je lakše i zapošljavanje i otpuštanje radnika, kažu i da je bolja saradnja između poslodavaca i radnika i vide jaču vezu između plata radnika i njihove produktivnosti. Visoko obrazovanje i obuke su oblast u kojoj se Srbija pomerila za 10 mesta, a kao razlozi se navode kvalitet obrazovnog sistema i bolji pristup internetu u školama.

Sofisticiranost poslovanja je takođe jedna od oblasti gde je zabeleženo poboljšanje, pa je zahvaljujući većoj spremnosti da se delegira donošenje odluka, kvalitetu lokalnih dobavljača, razvijenosti klastera i sofisticiranosti proizvodnog procesa, naša zemlja zabeležila bolji plasman za 21 mesto. Srbija i dalje beleži najlošije rezultate kada je reč o efikasnosti tržišta dobara, institucijama i sofisticiranosti poslovanja, iako je stanje u tim oblastima bolje nego ranije..

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, najveći problemi za poslovanje su visina poreza i pristup finansiranju. Treći problem za privrednike je neefikasna državna birokratija, pa onda korupcija.

Svetozar Tanasković, istraživač FREN-a, ukazao je da su i zemlje u okruženju zabeležile povećanje indeksa i da jedino Rumunija beleži pad, dok Makedonija nije uključena u rangiranje zbog nedovoljno podataka. On dodaje da je, kada je reč o okruženju, samo Bosna i Hercegovina lošije pozicionirana na listi u odnosu na Srbiju.

Inače, na prvom mestu po indeksu konkurentnosti već devetu godinu zaredom je Švajcarska, sa vrednošću IGK od 5,86, koji je inače povećan u odnosu na prošlu godinu, na drugom mestu su SAD, koje su prestigle sada trećeplasirani Singapur, dok je na poslednjem 137. mestu Jemen. Kada je reč o ostalim zemljama, na vrhu liste ističe se još Hong Kong, koji je zabeležio skok za tri mesta i sada zauzima šestu poziciju.

Stanka Pejanović, predsednica Srpske asocijacije menadžera, ukazala je da su makroekonomska i politička stabilnost zemlje najznačajnije za privredu, kao i predvidivost privrednog ambijenta.

„Upravo pozitivni pomaci u makroekonomskoj stabilnosti, o kojima smo čuli, šalju pozitivan signal privredi, ali još uvek mnogo mora da se uradi, posebno u oblasti sofisticiranosti poslovanja, gde smo ostvarili najniži rezultat“, ističe ona.

Komentarišući ovogodišnje rezultate, direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević kaže da oni ukazuju i na činjenicu da je jedna od najvećih prepreka većoj konkurentnosti srpske privrede i dalje ograničenost izvora i dostupnosti finansiranja malih i mikro preduzeća.

„Nastavak započetih reformi u oblasti javne uprave i inspekcijskog nadzora i proširenje izbora finansijskih proizvoda i otvaranje tržišta za nebankarske finansijske institucije značajno bi doprinelo tome da Srbija bude viđena kao poželjna destinacija za investitore, a srpska privreda bude istinski konkurentna u odnosu na njoj slične zemlje u regionu“, ističe Dragana Stanojević.

Srbija je i prošle godine napredovala za četiri mesta na listi konkurentnosti i tako se u izveštaju za 2016. našla na 90. mestu među 138 zemalja.