Podsticanje partnerstva

Beograd | Događaj, 19. децембар 2013.

U organizaciji beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, u Privrednoj komori Beograda je održan okrugli sto na temu ''Razvoj nastavnih planova i programa koji odgovaraju lokalnim uslovima, potrebama tržišta rada i dostupnim tehnologijama - Nove veštine za nove poslove'', koji je okupio 40 učesnika - predstavnike kompanija, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva omladine i sporta, predstavnike obrazovnih institucija, Privredne komore, Gradskog centra za socijalno preduzetništvo Beograda i druge.

Bio je to poslednji u nizu okruglih stolova koji su pre Beograda održani u sedam gradova i opština u Srbiji, kao deo projekta ''Podizanje učinka i konkurentnosti i usklađivanje potreba privrede sa ponudom tržišta radne snage, putem umrežavanja javnog i privatnog sektora (Matchdo projekat), koji je u okviru Programa celoživotnog učenja finansiran od strane Evropske komisije. Projekat Matchdo kroz formu partnerstva zajednički sprovode Otvoreni univerzitet Subotica, Nacionalna služba za zapošljavanje i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice iz Novog Sada.

Učiti od najboljih

Cilj okruglog stola bio je razmena mišljenja i iskustava predstavnika kompanija, obrazovnih institucija i relevantnih državnih institucija, sa namerom da se identifikuju znanja i veštine koje najčešće nedostaju kandidatima za zaposlenje, kako bi tržište radne snage bilo spremnije da izađe u susret budućim potrebama poslodavaca.

''U cilju unapređenja tržišta rada, Nacionalna služba za zapošljavanje već tri godine radi analizu i prognoziranje potreba tržišta rada kroz anketu poslodavaca, kako bi na osnovu toga kroz aktivne mere zapošljavanja, obuke, dokvalifikacije i druge programe, izašli u susret njihovim potrebama i pomogli u zapošljavanju lica koja su na našoj evidenciji. Uveren sam da će učesnici ovog okruglog stola ponuditi konkretne predloge koji će pomoći kako u koncipiranju programa NSZ, tako i pokrenuti sistem da se obrazuje kadar koji će našu privredu učiniti konkurentnijom'', rekao je Radojica Krgović, v.d direktora Filijale za grad Beograd NSZ.

Projektna aktivnost koja je prethodila beogradskom i drugim okruglim stolovima obuhvatila je anketiranje 40 velikih stranih investicionih kompanija koje posluju u 8 gradova u Srbiji, kao i mala i srednja preduzeća sa domaćim kapitalom, sa ciljem dobijanja informacija o zahtevima poslodavaca prilikom procesa zapošljavanja.

''Inostrane kompanije koje dolaze u Srbiju donose i nove tehnologije i drugačiji pristup radu, pa se često dešava da ni trećina onih koji konkurišu ne ispunjava tražene standarde za određeni posao. Sa druge strane, domaća preduzeća nisu zainteresovana da prime mlade ljude na praksu. Krajnji cilj ovog projekta je da pokušamo da idemo u susret potrebama poslodavaca. Namerno smo i birali 8 gradova koji imaju najviše tih, nazovimo ih grinfild investicija, kompanija koje će otvarati ili su već otvorile radna mesta. U prvom redu smo se fokusirali na kompanije koje planiraju otvaranje novih radnih mesta, jer je naš cilj da idemo u susret potrebama. Krajnji rezultat bi trebalo da bude početak pripreme ljudi za ono što će budućim poslodavcima trebati'', kaže Pavle Budinčević, menadžer projekta.

Tokom prikaza stanja u formalnom obrazovanju i debate o znanjima potrebnim za tržište rada, čulo se da obrazovni sistem značajno utiče na povećanje nezaposlenosti, jer prozvodi kadar za radna mesta koja ne postoje. Uzroci mogu biti u tome što se u Srbiji država bavi i osnovnim i srednjim i visokim obrazovanjem, za razliku od Nemačke, gde lokalna samouprava brine o osnovnom, a privreda organizuje srednje i stručno obrazovanje. Treba da učimo od najboljih, smatraju učesnici okruglog stola, ali i ističu da je potrebno znati šta Srbija planira u narednim decenijama, kakvu strategiju dugoročnog privrednog razvoja i u okviru toga odrediti ulogu obrazovanja. Predstavnici obrazovnih institucija su svesni da obrazovni sistem Srbije mora mnogo brže da prati promene na tržištu, jer se već decenijama dešava da godišnje ostane nepopunjeno oko 30.000 radnih mesta za zanatska zanimanja koja nedostaju našem tržištu rada.

Kroz praksu u privrednu realnost

Da privreda treba i može da se uključi u proces obrazovanja i da je najbolji i najjeftiniji put do potrebnog kadra kroz praksu, gde se stiču sva znanja i veštine koje traži poslodavac, pokazali su primeri dobre prakse koje su navodili predstavnici kompanija - učesnika debate. Kompanije u Srbiji su prepoznale značaj ljudskih resursa. Veliki broj ulaže u korporativne obuke, edukacije iz oblasti mekih veština (soft skills - timski rad, komunikacijske veštine, upravljanje vremenom), obuke za strane jezike, za rad na računaru, obuke prodaje i marketinga, kao i različite stručne i tehničke obuke.

Gordana Mamula Lazić, predstavnica ''Jat tehnike'', rekla je da se 80% učenika vazduhoplovne škole koji su na praksi u ''Jat tehnici'' i zaposli.

Kompanija ''Delez'' Srbija (Delhaize), koja ima više od 200.000 zaposlenih, sarađuje sa preko 16 srednjih škola i fakulteta širom Srbije, kroz programe prakse i stipendija. Od septembra ove godine u toj kompaniji je na praksi 500 učenika srednjih škola obrazovnih profila: mesar, pekar, trgovac i kasir, kao i 50 stipendista, studenata ekonomskog fakulteta, fakulteta organizacionih nauka i saobraćajnog fakulteta, iz Beograda i Novog Sada. Milica Sretić Tanasijević, predstavnica ''Deleze'' Srbija, smatra da bi đacima bilo korisno kada bi predstavnici različitih kompanija povremeno gostovali u školama.

O primeru dobre prakse govorila je Svetlana Radović, iz ''Telekoma'' Srbija, kompanije koja će kroz Sporazum o saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta - Fondom za mlade talente, u naredne četiri godine omogućiti stručno usavršavanje mladih kroz praksu u oblasti informacionih i telekomunikacionih tehnologija koje su sve traženije u zemlji i svetu. Stipendisti Fonda, pored prakse za sticanje radnog iskustva u ''Telekomu'', imaju i mogućnost zapošljavanja. U ovoj godini u toj kompaniji na praksi je 59 studenata i 25 učenika. U ''Telekomu'' radi više od 2.500 ljudi sa visokom stručnom spremom, od toga je više od 1.500 inženjera, a mnogi koji su svoje prve poslovne korake učinili u ''Telekomu'' danas rade kao menadžeri drugih velikih firmi.

Praksa i za nastavnike

Obrazovanje i usavršavanje uopšte, a posebno obrazovanje odraslih, danas se smatraju uslovom opstanka i razvoja modernih društava. I dok je u EU koncept celoživotnog učenja organizovana, standardizovana i kredibilna edukativna aktivnost, jer je u neposrednoj funkciji veće društvene produktivnosti i bržeg i lakšeg zapošljavanja, istovremeno je u Srbiji smanjen broj institucija za obrazovanje odraslih. Poređenja radi, Srbija ima oko 500-750, a u Mađarskoj je aktivno 5000 subjekata koji se bave obrazovanjem odraslih. Tačne statistike nema, ali su procene da je u neki vid neformalnog obrazovanja odraslih u Srbiji uključeno oko 3% populacije starosti između 25 i 60 godina, dok je u EU taj procenat 9,5%, a u skandinavskim zemljama 20-30%.

Učesnici debate su ukazali da se i nastavnici, koji bi trebalo da budu kompetentni edukatori, suočavaju sa problemom zastarelih znanja. Zorica Đoković, iz Tehničke škole ''Drvo art'', predlaže da se praktična nastava kod poslodavaca, u kompanijama, organizuje kako za đake, tako i za nastavnike. Ona je ukazala da se naše školstvo suočava sa problemom nezainteresovanosti dece za upis zanatskih zanimanja i da nam je potrebna reafirmacija i popularisanje zanatskih zanimanja i zanata. Ove godine su samo tri đaka upisala treći stepen za tapetara i to je alarm da Srbija treba da stimuliše školovanje zanatskog kadra, jer će uskoro biti primorana da ga uvozi. Najstručniji zanatski kadar odlazi u inostranstvo zbog neuporedivo boljih finansijskih uslova i odnosa društva prema njihovom radu i zvanju. Već se sada može predvideti da Srbija za 10 godina neće imati domaćih školovanih stolara, jer niko ne upisuje ovaj smer. Zbog malog interesovanja mladih za zanatska zanimanja ove godine je ugašeno 120 odeljenja u srednjim stručnim školama, dok u isto vreme poslodavci imaju problema sa zapošljavanjem različitih profila - zidari, tesari, stolari, zavarivači.

''Zavarivač mora da izgori 100 kilograma elektrode da bi se obučio u dobrog majstora, a ovde tokom praktičnog rada u školi dobije 5 kilograma, pa šta očekujemo'', ukazao je jedan od učesnika okruglog stola, govoreći o problemima u realizovanju praktične nastave u školama. Naglašena je i potreba sistemskog povezivanja škola i poslodavaca kroz obavezu učenika da završe i praksu kod određenog poslodavca.

Učesnici beogradskog okruglog stola saglasni su u oceni da probleme neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada treba rešavati brzo, uspostavljanjem standardizovanog sistema neformalnog obrazovanja, izmenama sistema formalnog obrazovanja i aktivnim, koordiniranim neposrednim partnerstvom svih učesnika tržišta rada. Sa beogradskim je završena serija od 8 okruglih stolova koji su održani u još sedam gradova u Srbiji: Subotici, Inđiji, Novom Sadu, Nišu, Leskovcu, Valjevu, Kragujevcu. Poruke sa svih okruglih stolova, podaci iz studije ''Situaciona analiza o stanju u oblasti formalnog i neformalnog obrazovanja, nezaposlenosti i ekonomskim trendovima u Republici Srbiji u 2013'', koja je prezentovana na svim okruglim stolovima, kao i iskustvo sa pilot-treninga za 10 mladih za razvoj veština u Subotici, rezultiraće Akcionim planom za povezivanje ponude tržišta radne snage sa potrebama privrede, koji će biti predstavljen Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu privrede i drugim relevantnim institucijama.