Beograd bez prepreka za osobe sa invaliditetom

Beograd | Događaj, 4. децембар 2017.

Otvarajući događaj, član Gradskog veća i predsednik Saveta za zapošljavanje grada Beograda Dragomir Petronijević istakao je da je danas u Beogradu znatno manje barijera za osobe sa invaliditetom nego što ih je bilo pre tri i po godine. On je dodao da Savet za zapošljavanje grada Beograda, čiji je predsednik, posebnu pažnju posvećuje teže zapošljivim grupama.

„Najviše uspeha u zapošljavanju osoba sa invaliditetom imali smo u IT sektoru i to će biti prioritet u narednom periodu. Ideja je da se napravi IT centar koji će biti prilagođen osobama sa invaliditetom. Pomoć u zapošljavanju u privatnom sektoru će i dalje biti prioritet, dok je od javnih preduzeća Beograd put zaposlio najveći broj OSI“, ukazao je Petronijević.

On je podsetio da u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari, koji danas ostvaruje dobit od 10 miliona evra, rade i osobe sa invaliditetom. Takođe, istakao je da u programu podele gradskih lokala, 24 meseca bez plaćanja kirije, prioritet imaju osobe sa invaliditetom, i zaključio da su oni jednako talentovani kao i ostali preduzetnici, samo im treba dati šansu. 

Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević podsetila je da je nova gradska vlast pre više od tri godine počela prvo da ruši arhitektonske, a onda i sve druge barijere sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom, pre svega u pristupu obrazovanju, zapošljavanju i socijalnoj zaštiti.

„U saradnji sa Gradskim stambenim postavljeno je 250 rampi za osobe sa invaliditetom. Sekretarijat je deci sa smetnjama u razvoju omogućio uslugu ličnog pratioca. Počeli smo pre tri godine sa 40 lica, a danas je angažovano 330 ličnih pratilaca. Takođe, uspešno se sprovodi i program personalne asistencije, koji je direktno na usluzi osobama sa invaliditetom. Danas su u prestonici angažovana 52 personalna asistenta, dok je do 2014. godine taj program postojao samo na papiru. Takođe, na inicijativu gradonačelnika osnovan je i Savet za osobe sa invaliditetom“, ukazala je Stanisavljevićeva.

Ona je istakla da je u toku ove godine Grad Beograd podržao više udruženja za osobe sa invaliditetom sa 56 miliona dinara i za narednu godinu najavila još veću podršku.

Miloš Ignjatović, predsednik Opštine Zvezdara, rekao je da ova beogradska opština na različite načine podržava osobe sa invaaliditetom.

„U okviru budžeta opštine izdvajaju se sredstva za realizaciju projekata koji imaju za cilj osnaživanje OSI koje žive na teritoriji naše opštine. Takođe, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje samo u toku ove godine sa dva miliona dinara finansirali smo osnivanje start-ap preduzeća za osobe sa invaliditetom. Organizovali smo i veliki broj obuka namenjenih ovoj kategoriji naših sugrađana kako bi se lakše uključili u svet rada”, istakao je Ignjatović.

On je dodao da je opština u toku ove godine, u saradnji sa različitim udruženjima OSI, dosta radila na promociji antidiskriminacione politike, kroz organizaciju različitih sportskih i kulturnih dešavanja. Ignjatović je napomenuo da je budžetom za narednu godinu planirano više sredstava za podršku OSI.

I direktor Gradskog centra za socijalno preduzetništvo Miodrag Pešić ocenjuje saradnju ove institucije i Udruženja OSI Beograd, kao i ostalih udruženja, kao izuzetno dobru.

„U toku ove godine realizovani su projekti kroz koje su prošla 102 korisnika sa nekom vrstom invaliditeta. Posle informatičke obuke, koja je realizovana u dva ciklusa, prvi u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i drugi u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za socijalnu zaštitu, 13 najboljih odmah se zaposlilo”, istakao je Pešić.

„I ove godine se po broju podnetih pritužbi našoj instituciji invaliditet kao osnov diskriminacije nalazi u samom vrhu. Tokom 2017. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je povećan broj pritužbi u oblasti pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina. Pored ove oblasti, pritužbe su podnošene i zbog diskriminacije u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, kao i rada i zapošljavanja“, rekla je Tatjana Jokanović, pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jokanovićeva je navela primere diskriminacije u zdravstvu i obrazovanju, gde je poverenik reagovao kako se isti problemi ne bi ponavljali.

„Neznanje je u korenu svake diskriminacije. Situacija će se promeniti kada sve institucije budu povezane i zajedno delovale na suzbijanju svake vrste diskriminacije. Otvoreni komunikacijski kanali preduslov su za tako nešto. Želim da poručim svim osobama sa invaliditetom da nisu sami, da ne treba da obijaju pragove različitih institucija, država je i osnovala instituciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kako bi obezbedila jednaka prava za sve”, naglasila je ona.

Trenutno je na evidenciji nezaposlenih 15.000 osoba sa invaliditetom i to je broj koji je već godinama konstantan u pogledu broja onih koji su prijavljeni u NSZ.

„Na taj broj treba dodati još pet do šest hiljada onih koji su trenutno sprečeni za rad. Najveći broj prijavljenih lica sa invaliditetom ima procenu radne sposobnosti, što je i bio cilj donošenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. U odnosu na ostale teže zapošljive kategorije, osobe sa invaliditetom su u lošijoj poziciji, pre svega zbog lošije obrazovne strukture. Prema našim podacima, 50% ima srednju stručnu spremu, čak 40% završenu samo osnovnu školu, a svega 6% ima više ili visoko obrazovanje. I to je suštinski problem u zapošljavanju OSI“, rekla je Biljana Jelenković Paspalj, načelnica Odeljenja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Za zapošljavanje osobe sa invaliditetom poslodavac može da koristi više programa u isto vreme.

„Važno je naglasiti da je poslodavac na dobitku, jer dobija finansijsku pomoć, ispunjava zakonsku obavezu i dobija radnika. Još jednom naglašavam da, kada im se pruži prilika, osobe sa invaliditetom zaista pokazuju dobre rezultate na radnom mestu“, kaže Biljana Jelenković Paspalj i dodaje da oni imaju prioritet u uključivanju u programe, a kod pojedinih mera se za njih izdvajaju i veća finansijska sredstva.

Od prošle godine, kao posebna aktivnost, izdvojen je nov pristup poslodavcima, kako bi bili na pravi način informisani i edukovani o programima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. „Naši posebno obučeni savetnici obavljaju direktne razgovore sa poslodavcima u celoj Srbiji i napravljeni su ozbiljni pomaci, pa tako ove godine planiramo dalje usavršavanje i sertifikaciju. Posebno ćemo nastaviti sa obukom savetnika za rad sa osobama sa invaliditetom“, objašnjava Jelenković Paspalj i dodaje da će NSZ kroz projekte i obuke savetnika doprineti tome da rad sa osobama sa invaliditetom i poslodavcima bude što uspešniji.

Dobar rezultat postignut je i u okviru programa samozapošljavanja, veliko je interesovanje i za javne radove, kroz koje se zaposli najveći broj osoba sa invaliditetom, a istovremeno je ova mera veoma interesantna i poslodavcima.
Ističući da je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom dobar ali da se ne primenjuje u praksi, Gordana Pušara, predsednica Udruženja OSI Beograd, naglasila je da je položaj osoba sa invaliditetom danas sigurno bolji nego pre par godina, ali da još puno toga mora da se uradi kako bi oni bili potpuno integrisani u svim oblasima života i rada. Kako je istakla, neophodno je više raditi na edukaciji poslodavaca da bi brojne predrasude u pogledu njihove radne angažovanosti bile prevaziđene. Pušara je naglasila da NSZ treba da bude most koji povezuje nezaposlene OSI sa poslodavcima i dodala da je ovakve manifestacije potrebno češće organizovati.

Na okruglom stolu, predsednica Udruženja OSI uručila je zahvalnice predstavnicima gradske i republičke vlasti i drugim udruženjima i pojedincima sa kojima je ostvarena saradnju u toku ove godine.