Zdrava zemlja – zdravi ljudi

Beograd | Vest, datum objave: 12. октобар 2017.

Proizvodnja kvalitetne, zdrave hrane je osnovni cilj poljoprivrede, međutim, svi smo svedoci da se sve više koriste sintetička sredstva za zaštitu bilja, često i nestručno, što dovodi do ugrožavanja zdravlja ljudi, živog sveta, ali i čitavog eko-sistema.

S druge strane, postoji organska proizvodnja, koja se zasniva upravo na biološkoj ravnoteži, čime se čuva sklad u prirodi i biološka ravnoteža. Organski proizvodi se dobijaju iz strogo kontrolisane proizvodnje, oni su bezbedni, nisu prskani pesticidima, zdraviji su i imaju veću nutritivnu vrednost. Istraživanja pokazuju da organski gajeno voće i povrće sadrži značajno veći procenat kalijuma, gvožđa, kalcijuma i cinka, a da mleko od organski hranjenih krava sadrži 3 puta više omega 3 masnih kiselina od običnog mleka. Zbog toga se uvek naglašava važnost upotrebe organski gajenih proizvoda u ishrani dece.

Kada se pomene zdrava hrana mnogi s pravom najpre pomisle kako je moguće da je hrana zdrava ukoliko ne raste na zdravom zemljištu. Šta su preduslovi za organsko gajenje biljaka? Stručnjaci kažu da je zemljište složen, živ sistem i da posebno treba voditi računa o njegovom zdravlju. Pa tako, da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, najmanje tri godine ne sme da se tretira hemikalijama, i uz to mora da se posebno pripremi za takvu proizvodnju, upotrebom biološkog đubriva.

Sve više poljoprivrednika odlučuje se za bavljenje organskom proizvodnjom, što je svakako uslovila sve veća težnja za očuvanjem životne sredine i zdravlja ljudi. Organska hrana je zdrava, bezbedna i vrhunskog kvaliteta. Iskustva govore da organski gajena hrana lepše miriše i boljeg je ukusa, a najvažnije je da ima mnogo više nutritivnih vrednosti od hrane gajene na klasičan način.

Organski proizvod ne sadrži ostatke teških metala i pesticida, niti genetsko modifikovane organizme, o kojima toliko brinemo poslednjih godina. Takođe, ovakva hrana nema veštačke aditive, konzervanse, emulgatore, veštačke boje i pojačivače ukusa. Sve ovo bi trebalo da bude razlog da se sve više odlučujemo za kupovinu upravo ovakvih zdravih namirnica. Prepoznajemo ih po tome što na ambalaži imaju posebnu oznaku „organski proizvod“, kao i znak ili logo kuće koja je radila sertifikaciju kod ovlašćene organizacije i nacionalni znak. U našoj zemlji Ministarstvo poljoprivrede garantuje da je svaki proizvod koji nosi ovaj znak proizveden po principima organske poljoprivrede. Oznake BIO, EKO ili slično ne znače i ne pružaju garanciju da je u pitanju sertifikovan organski proizvod. Zakon o organskoj proizvodnji i Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje kontrolišu celokupnu organsku proizvodnju u Srbiji, a imaju za cilj zaštitu potrošača, zaštitu poljoprivrednih proizvođača od nelojalne konkurencije i jačanje sektora organske proizvodnje.

Kao što su radili naši stari

Tražeći odgovore na sva pitanja u vezi sa organskom proizvodnjom u Srbiji posetili smo kompaniju „Jovanjica“, jednog od najvećih proizvođača kod nas. Vlasnik je Predrag Koluvija, čovek koji je godinama živeo u Nemačkoj, a onda poželeo da se vrati u svoj zavičaj i započne zdravu proizvodnju. Vodila ga je misao da moraš da čuvaš zemlju ako je voliš. Već deset godina uspešno radi u Srbiji, veliko imanje pod plastenicima se nalazi u Staroj Pazovi, a poznati su po proizvodnji povrća i jaja.

„Srećne koke koje gajimo daju zdrava jaja. One, takođe, jedu organsku hranu i imaju poseban tretman“, kaže nam kroz osmeh Nebojša Đurđević iz „Jovanjice“ i dodaje da svi koji jedu hranu kupljenu kod njih znaju da su 100 odsto sigurni da je ta hrana zdrava, bez pesticida. I sam priznaje da se na trpezi njegove porodice uglavnom nađe organska hrana, koja je boljeg ukusa i za koju je dokazano da ima više vitamina i minerala.

„Kod nas još uvek ima dosta predrasuda da li je nešto zaista organskog porekla. Vrlo je komplikovana procedura da se proizvodi na taj način, od sertifikacije zemljišta i kontrole na svakih godinu dana, do provere vode i svih ostalih uslova da neko dobije sertifikat i žig da je proizvod organski. Takođe, specifičnost organske proizvodnje je da ne može na jednom hektaru da se proizvede 100 tona hrane, već je jasno definisano koliko kilograma možete da izbacite na tržište. Tako se čuva kvalitet i zdravstvena bezbednost, pa kupci znaju da je to što kupe provereno organski proizvod“, objašnjava Đurđević.

Zanimljivo je na koji način se u organskoj proizvodnji biljke gaje, slično kao što su to radili naši stari. Biljke se sade tako da čuvaju jedna drugu, na primer kadifa i bosiljak uspešno čuvaju povrće u blizini od štetočina. Nebojša nam priča da u plastenicima „Jovanjice“ biljke oprašuju bumbari, a da im je od povrća najpoznatiji čeri paradajz, za koji tvrdi da je najbolji u Evropi.

„Mi sadimo različito povrće, još uvek ne izvozimo zbog kapaciteta, pa nam je tako domaće tržište prioritet“, kaže Nebojša.

Šansa za posao

U Srbiji je velika potražnja za organskim proizvodima i to može da bude velika šansa za posao. U organskoj proizvodnji je veća zarada u odnosu na klasičnu, ali ima i više posla, kao i više uslova koji moraju da se ispune.

„Ko želi da počne da se bavi organskom proizvodnjom mora da zna zašto to želi, novac ne sme da bude prioritet, jer je korist i duhovno ispunjenje što radite nešto korisno za zdravlje zemlje, životinja i ljudi“, kaže Đurđević.

Organska proizvodnja je velika šansa za smanjenje nezaposlenosti u Srbiji, jer pruža velike mogućnosti, a i skoro svako ima neko parče zemlje u svom vlasništvu od koga bi mogao početi. Naš sagovornik objašnjava da jedna četvoročlana porodica može lepo da živi od 50 ari zemlje sa organskom proizvodnjom, uz pomoć stručnjaka, naporan rad i pravi cilj.

„Možda izgleda da su ovi proizvodi skupi, ali shvatite na kraju da su jeftiniji od lekova, jer su blagotvorni za naše zdravlje“, kaže Đurđević.

Proizvođači organske hrane u Srbiji ne vide jedni druge kao konkurenciju, već kao saradnike sa istim ciljem - sertifikacija cele Srbije za organsku proizvodnju. Upravo shvatajući važnost orijentisanja na ovaj, zdrav vid proizvodnje, neke zemlje su se potpuno posvetile razvoju organske poljoprivrede, pa je tako Danska postavila cilj da do 2020. godine celu proizvodnju pretvori u 100 odsto organsku. Zbog toga država daje podsticaje za pretvaranje zemljišta u organsko, a građane stimuliše da kupuju baš te zdrave proizvode. Kada je reč o Srbiji, u kojoj je organska proizvodnja zastupljena još od dvadesetih godina prošlog veka, i kod nas se sve više proizvođača bavi ovom proizvodnjom. Najviše je zastupljena ratarska organska proizvodnja, oko 78%, voćarska 28, dok se povrće gaji na svega 2% površine.

Stručnjaci u „Jovanjici“ stalno posećuju sajmove u inostranstvu, gde se mnogo toga novog može čutti i naučiti. Cilj im je da ispune želje kupaca, pa su tako, pored plasiranja proizvoda u velikim marketima, odlučili da se približe kupcima i otvorili nekoliko radnji na pijacama u Beogradu. Nedavno su počeli da proizvode i prvo organsko pivo kod nas, napravljeno od kinoe.

„Ovaj vid proizvodnje je budućnost u poljoprivredi, a ta budućnost nam je vezana za prošlost, kada se u Srbiji sve gajilo na zdrav i prirodan način“, zaključuje Nebojša Đurđević iz „Jovanjice“.

Definisana su četiri osnovna principa na kojima se bazira razvoj organske proizvodnje:
-    princip zdravlja – odnosi se na zemljište, biljke, životinje, ljude i celu planetu;
-    princip ekologije – proizvodnja se bazira na ekološkim procesima i kruženju materije unutar agro-ekosistema i svi koji se bave organskom poljoprivredom treba da imaju svest o zaštiti životne sredine, uključujući staništa, klimu, biodiverzitet, vazduh i vodu;
-    princip pravednosti – svi koji su uključeni u organsku poljoprivredu treba da obezbede pravednost za potrošače, prerađivače, distributere, trgovce i proizvođače;
-    princip brige – podrazumeva upravljanje proizvodnjom na obazriv i odgovoran način kako bi se zaštitilo zdravlje i dobrobit sadašnjih i budućih generacija i okruženja.
 

Stroga pravila organske proizvodnje

•    Najmanje 95% proizvoda mora biti organsko.
•    Ne može se koristiti više od 170kg azota/ha godišnje
•    U voćarstvu period konverzije je tri godine, u ratarstvu i povrtarstvu dve godine.
•    Inspekcija dolazi najmanje jednom godišnje kod jednog proizvođača.
•    GMO nije dozvoljen ni u jednom procentu kod nas, dok je u zemljama EU dozvoljeno 0,9%.
•    Svaki proizvod mora imati određeni znak, tačnije deklaraciju koja predstavlja dokaz da je taj proizvod organskog porekla.