Zapošljavanje – za bolji život OSI
Beograd | Vest, datum objave: 8. децембар 2017.
Osobe sa invaliditetom se svakodnevno suočavaju sa brojnim preprekama, kao što su pristupačnost okruženja, obrazovanja ili mogućnosti za rad. Ulazak u svet rada im daje šansu da se osamostale i budu ravnopravne u društvu. Upravo sa ciljem da se skrene pažnja na te probleme, na mogućnosti zapošljavanja, ali i čuju primeri dobre prakse, Unija poslodavaca Srbije je organizovala konferenciju „Zapošljavanje osoba sa invaliditetom – podrška na putu do tržišta rada“.
Konferencija je okupila predstavnike Unije poslodavaca Srbije, ministarstava rada, prosvete i zdravlja, Nacionalne službe za zapošljavanje, organizacija osoba sa invaliditetom, sindikata i poslodavce.
Unija poslodavaca Srbije je prethodnih nekoliko meseci imala brojne aktivnosti kako bi što bolje sagledala situaciju u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Statistički podaci govore da u Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invaliditetom, a od tog broja između 215.000 i 300.000 je sposobno da radi.
Zapošljavanje je jedan od najboljih mehanizama za uključivanje osoba sa invaliditetom u sve oblasti društvenog života. „Svi živimo zajedno i moramo da se razumemo i poštujemo potrebe svih nas“, rekla je Jelena Kotević, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Navodeći da su istraživanja pokazala da je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji iz 2009. godine doneo mnogo dobrih stvari za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, istakla je da je pored zakonskih propisa neophodno intenzivirati informisanje poslodavaca i podizanje svesti čitavog društva o položaju i pravima OSI.
„U poslednjih 6 meseci nastavili smo kontinuiranu isplatu subvencija zarada za OSI koje su zaposlene u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje. Trenutno u Srbiji posluje 51 takvo preduzeće sa važećom dozvolom za rad i zapošljavaju 1.232 osobe sa invaliditetom. Nastavljena je i dodela sredstava za poboljšanje uslova rada u tim preduzećima putem javnih poziva. Sledeće godine ćemo raspisati nove, inovirane javne pozive za poboljšanje uslova rada preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i nastavićemo u istom obimu da subvencionišemo zarade“, istakla je Jelena Kotević i dodala da istraživanja pokazuju da su OSI veoma lojalni, odgovorni i dobri radnici kada rade poslove koji odgovaraju njihovim sposobnostima.
„Tu smo da poštujemo razlike“, kaže Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i savetnik za dualno obrazovanje.
„Želimo da u sistemu obrazovanja nudimo jednake uslove za sve, pa tako obećavam da ću raditi na tome da u sistemu dualnog obrazovanja damo upravo prednost OSI u mnogim profilima koje smo modernizovali i kreirali u skladu sa potrebama privrede. Radiću i na tome da organizujemo još jedan skup i da zajedno odredimo cilj kako da na tržištu rada i u sistemu obrazovanja ponudimo jednake uslove za sve“, istakla je Gabrijela Grujić.
Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, rekao je da fizički izgled i mentalno stanje čoveka ne govore o njegovim sposobnostima. „Ministarstvo zdravlja radi mnogo na tome da OSI omogući da budu samostalni i ravnopravni. U tom smislu omogućen im je pristup skoro svim zdravstvenim ustanovama u celoj Srbiji, kao i dobar prijem i kvalitetna usluga. U sistemu zdravstva, takođe, postoje osobe sa invaliditetom koje rade kao lekari, tehničari ili medicinske sestre i mislim da je to jako važno“, kaže Mahmutović dodajući da je Ministarstvo spremno da pomogne i podrži svaku inicijativu koja će osobama sa invaliditetom omogućiti lakši i bolji položaj u društvu.
Rezultati istraživanja Unije poslodavaca Srbije prepoznaju NSZ kao najvažniju ustanovu koja posreduje pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom i poseduje najpotpuniju bazu nezaposlenih OSI različitih kvalifikacija. Pored toga, na Nacionalnoj službi je i odgovornost procene radne sposobnosti, u skladu sa zakonskim propisima i procedurama.
Dragan Sikimić, zamenik direktora NSZ, istakao je veoma dobru saradnju koju Služba ima sa Unijom i poslodavcima i naveo primere dobre prakse.
„Na svim regionalnim konferencijama u poslednje vreme ističe se značaj dobre saradnje sa poslodavcima kojima se upućuju svi nezaposleni, pa tako i osobe sa invaliditetom. Lično sam imao prilike da se uverim u brojne primere dobre prakse, s obzirom da zbog posla često putujem po Srbiji. Posebno bih istakao jednu štampariju čija vlasnica zapošljava isključivo osobe sa invaliditetom. Ona posluje uspešno, ispunjava sve obaveze na vreme i ne želi da menja svoju poslovnu politiku“, rekao je Sikimić, uz obećanje da će lično, kao i svi zaposleni u NSZ, nastaviti da radi na podizanju svesti poslodavaca o značaju zapošljavanja OSI za društvo u celini.
Naglašavajući da su veliki trud i rad u ovu oblast uloženi od strane Vlade, premijera i predsednika, kao i resornog ministarstva, Sikimić je dodao da se u NSZ osobe sa invaliditetom prioritetno uključuju u programe i mere zapošljavanja, a do kraja septembra uključeno je ukupno 6.806 osoba.
„Želimo da se približimo svim korisnicima i da na taj način postignemo što bolju komunikaciju, ali i što veće zapošljavanje. U tom cilju odlično su se pokazali Karavani zapošljavanja, koji su jedan od rezultata, odnosno mera projekta, gde je delegacija EU u Srbiji direktnim grantom finansirala 6,5 miliona evra, a NSZ 3,6 miliona kroz kofinansiranje“.
U okviru tog projekta naši savetnici su obilazili ruralna područja kako bi radili sa evidentiranim nezaposlenima, ali i da bi lica koja nemaju zaposlenje, a nisu prijavljena, uveli u evidenciju, da bismo mogli da im pružimo pomoć i podršku pri zapošljavanju. Siguran sam da će ovakav pristup doprineti i boljoj situaciji kada je reč o osobama sa invaliditetom. Važno je da su osobe sa invaliditetom za nas vidljive, odnosno prijavljene na evidenciju nezaposlenih NSZ i da imamo njihove podatke, kako bismo ih uključili u programe i mere zapošljavanja“, objasnio je Sikimić.
Tokom prezentacije Biljane Jelenković Paspalj, načelnice Odeljenja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u NSZ, prisutni su mogli da saznaju sve o podršci koju Nacionalna služba pruža osobama sa invaliditetom i poslodavcima u cilju njihovog što boljeg položaja na tržištu rada.
Za osobe sa invaliditetom jedan od najvećih problema je nezaposlenost i obrazovanje. „Zaposlenje nije važno samo u ekonomskom već i socijalno-psihološkom smislu. Potrebne su izmene zakona, odnosno da se predvide posebni podsticaji i subvencije za zapošljavanje osoba koje imaju težak invaliditet. Važno je i stvoriti uslove da se omogući trajno zapošljavanje OSI na otvorenom tržištu“, naveo je Milan Stošić, predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije. Kao dobar primer pomenuo je Ministarstvo rada, koje je nedavno zaposlilo osobu koja je potpuno slepa, kao i da to treba da bude primer drugim institucijama.
Direktorka za međunarodnu saradnju Unije poslodavaca Srbije Dejana Kuzmić je ponovila da je neophodno da se u društvu smanje predrasude. Unija je sprovela istraživanje u kojem su učestvovale osobe sa invaliditetom i poslodavci i rezultate objavila u posebnoj publikaciji. Istraživanja govore da se kao veliki problem javlja nedovoljan stepen obrazovanja OSI, ali pre svega neadekvatna edukacija kada je u pitanju praktičan rad i sticanje iskustva. Problem je i nespremnost poslodavaca da zaposle OSI, kao i predrasude čitave zajednice. Prednost u zapošljavanju te kategorije poslodavci vide u širim socio-ekonomskim efektima za društvo, ali ih smatraju pouzdanim radnicima, ističu human pristup i jačanje timskog rada u kompaniji. Ipak, ističu i prepreke, kao što su priroda posla koja nije adekvatna za rad OSI i težak dolazak do stručnog kadra iz te kategorije stanovništva.
Prema rezultatima istraživanja UPS, finansijska podrška zapošljavanju OSI, kao i njihovo adekvatno obrazovanje i stručno osposobljavanje, najveći su izazovi rešavanja problema njihovog boljeg položaja u društvu.
Dejana Kuzmić je dodala i da je Unija uradila „Vodič za poslodavce“, kako bi bolje upoznali mogućnosti OSI, a okupljena je i grupa poslodavaca u neformalnu mrežu, koja ima za cilj da istakne pozitivne primere i da odnos između poslodavaca i osoba sa invaliditetom koje traže posao ili rade bude što bolji.