Nacionalni dan bez duvanskog dima
Zaštitimo se od duvana!
Beograd | Vest, datum objave: 30. јануар 2019.
Već više od dve decenije, svakog 31. januara u Srbiji se obeležava Nacionalni dan bez duvana, različitim aktivnostima koje upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana i izlaganja duvanskom dimu. Ove godine, Nacionalni dan se obeležava pod sloganom „Zaštitimo se od duvana“, a koliko je važno uticati na svest ljudi da ostave cigarete, govori podatak da oko 19.000 ljudi u svetu svakog dana umre od posledica upotrebe duvana.
U svetu ima više od milijardu pušača, a interesantan je podatak da čak 80 odsto njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Kada je reč o Srbiji situacija je slična, svaki treći odrasli kaže da puši, veći broj njih ima manja primanja, a među svakodnevnim pušačima najviše je nezaposlenih. Ipak, i pored ovakvih podataka ohrabruje činjenica da i dalje manji broj stanovnika naše zemlje spada u pušače.
Veoma je važno pomenuti i neposredne efekte pušenja po zdravlje ljudi, jer je sve više naučnih dokaza koji iznova potvrđuju da upotreba duvana i duvanskih proizvoda značajno povećava rizik od nastanka veoma širokog spektra hroničnih nezaraznih oboljenja. Tako je duvan drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska. Za 17 odsto smrtnih ishoda izazvanih bolestima srca i krvnih sudova odgovorno je pušenje, pa čak i sama izloženost duvanskom dimu.
Nepušači koji borave u prostorijama u kojima se puši, u bilo kom javnom, životnom ili radnom prostoru, takođe su u povećanom riziku od nastanka oboljenja uzrokovanih duvanskim dimom. Posebna pažnja skreće se na osetljivost najmlađih, koja je veća u odnosu na odrasle. Naučno je potvrđeno da deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od akutnih i hroničnih upala donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha, kao i da imaju češće i intenzivnije astmatične napade.
Adolescencija je jedan od najosetljivijih i najdelikatnijih perioda života, kada se mladi upuštaju u rizične oblike ponašanja, a konzumiranje duvana i duvanskih proizvoda jedan je od najznačajnijih i najzastupljenijih. Razlozi su najčešće pripadnost vršnjačkoj grupi, podrška i odobravanje okruženja, koji u velikoj meri utiču i oblikuju stavove i ponašanje mladih.
Rezultati najnovijeg istraživanja Global Youth Tobacco Survey (GYTS) iz 2017. godine, koje je sprovedeno među učenicima starosti od 13 do 15 godina, pokazuju da je 37 odsto učenika bar jednom probalo cigarete, a 43 odsto neki duvanski proizvod. Čak 11 odsto mladih izjavilo je da redovno puši, najčešće cigarete, ali su sve popularniji i drugi duvanski proizvodi, poput nargila, koje konzumira oko 9 odsto mladih i elektronske cigarete, koje puši oko 6,2 odsto adolescenata.
U rezultatima ovog istraživanja posebno zabrinjava podatak da preko 70% učenika koji puše dolaze do cigareta tako što ih slobodno kupuju u prodavnicima ili na kioscima, odnosno više od 80% njih kaže da ih niko nije pitao za godine prilikom kupovine cigareta. To ukazuje da je neophodna dosledna primena zakonske regulative, kako deci u tom uzrastu cigarete ne bi bile dostupne.
U našem društvu postoji i stav da je pušenje normalna stvar i izrazito je visok stepen tolerancije celokupne populacije na duvanski dim, što podstiče prisutnost duvana u većini okruženja u kojima mladi borave. Upravo taj utisak potvrđuje i podatak iz istraživanja da je čak 61 odsto mladih izloženo duvanskom dimu u zatvorenim javnim mestima. S druge strane, pozitivan je i ohrabrujući podatak da 82 odsto ispitanih učenika podržava zabranu pušenja na javnim mestima.
Kampanja borbe protiv duvanskog dima ima za cilj da skrene pažnju na višestruke posledice koje duvan ima po zdravlje ljudi, ali i na njegov negativan uticaj na čovekovu okolinu. Takođe, ukazuje se na nove izazove u kontroli duvana, kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima.
Zakoni kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorima utiču pozitivno, pre svega na unapređenje zdravlja zaposlenih koji rade u tim prostorima, ali i na zdravlje celokupnog stanovništva. Zakoni dugoročno imaju cilj da se smanji broj pušača u populaciji, pa se ukazuje na neophodnost donošenja novih, radikalnijih zakonskih rešenja.