Право на рад и самосталан живот

Београд | Вест, датум објаве: 5. април 2017.

Особе са инвалидитетом се сваког дана суочавају са бројним препрекама, од приступачности окружења, могућности да раде, до тога да имају богат друштвени живот. Ипак, уз право образовање и вештине, а са друге стране и едукацију послодаваца, услови на тржишту рада за њих су сада знатно бољи него раније. Такође, законска регулатива и адекватни програми допринели су да особе са инвалидитетом у Србији данас имају веће шансе за проналажење посла и остваривање равноправне улоге у друштву. Пре 2009. године, када је донет Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, запошљавало се око 200 до 300 ОСИ годишње, а прошле године је у Србији запослено чак 6 хиљада особа са инвалидитетом. Искуства говоре да су они, када им се пружи прилика да раде, изузетно мотивисани и показују добре резултате, у складу са својим могућностима.

У Савезу за церебралну и дечју парализу, двадесетседмогодишњег Мишела Богданића затекли смо у послу, за компјутером, пребацивао је штампани текст у електронску верзију. Он ради овде од септембра 2016. године. Исте године са евиденције НСЗ примљен је и Богдан Богосављевић, такође особа са инвалидитетом.

Мишел је ведар, пун енергије и како каже, веома срећан што је добио прилику да ради. Завршио је средњу школу за трговачког техничара, али га највише интересује рад на рачунару, па су му планови да једног дана постане програмер. Сваки дан код куће био му је исти, није се много кретао, а онда је стигао позив.

„Када сам чуо да сам добио посао једва сам чекао да видим где ћу и шта да радим. Желео сам да покажем шта све могу. Прихватили су ме на прави начин, професионално, као било ког другог радника“, каже Мишел, који врло успешно ради више послова - оператер је базе података, прекуцава текстове, шаље важна обавештења, а једно од најлепших задужења за њега је била подела пакетића за Нову годину.

„Рад ми је потпуно променио живот, постао сам самосталан, могу сам да плаћам рачуне, боље се осећам и имам више самопоуздања“, прича нам Мишел, а као једну од најважнијих ствари помиње дружење у Савезу, где заједно читају књиге, играју шах и карте.

Искуства НСЗ говоре да су особе са инвалидитетом веома мотивисане да нађу посао и у великом броју се укључују у радионице, сајмове, клубове за тражење посла, као и у обуке за потребе тржишта рада, попут учења страних језика, за пословног секретара и информатичке обуке.

Биљана Јеленковић Паспаљ, начелница Одељења за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у НСЗ, истиче да мере намењене особама са инвалидитетом показују веома добре резултате.
„Премашен је план за прошлу годину, када је било планирано укључивање 7.590 особа, а њих 8 хиљада је укључено у програме“, каже Биљана и истиче значај законске регулативе за побољшање услова на тржишту рада за особе са инвалидитетом. Наиме, закон предвиђа једну важну обавезу за све послодавце - могућност да запошљавањем особе са инвалидитетом смање трошкове, а не месечном уплатом финансијских средстава.

Подсећамо, у фебруару је НСЗ расписала 11 јавних позива за подстицање запошљавања, у које могу да се укључе и особе са инвалидитетом, у складу са својим жељама и могућностима, уз посебну подршку Националне службе. У питању су јавни радови, додатно образовање, субвенције, али и посебни програми отворени током целе године, а то су субвенција зараде за запошљавање особе са инвалидитетом без радног искуства и подршка на радном месту, што подразумева опремање радног места или обезбеђивање радног асистента.

„За запошљавање особе са инвалидитетом послодавац може да користи више програма у исто време. Важно је да нагласимо да је послодавац на добитку, јер добија финансијску помоћ, испуњава законску обавезу и добија радника. Још једном наглашавам да, када им се пружи прилика, особе са инвалидитетом заиста показују добре резултате на радном месту“, каже Биљана Јеленковић Паспаљ и додаје да ОСИ имају приоритет при укључивању у програме, а код појединих мера се за њих издвајају и већа финансијска средства.

Од прошле године, као посебна активност, покренут је нов приступ послодавцима, како би били на прави начин информисани и едуковани о програмима за запошљавање особа са инвалидитетом.

„Наши посебно обучени саветници обављају директне разговоре са послодавцима у целој Србији. Направљени су озбиљни помаци, па тако ове године планирамо даље усавршавање и сертификацију саветника. Посебно ћемо наставити са обуком саветника за рад са особама са инвалидитетом“, објашњава Јеленковић Паспаљ и додаје да ће НСЗ кроз пројекте и обуке саветника допринети томе да рад са особама са инвалидитетом и послодавцима буде што успешнији.

Добар резултат постигнут је и у оквиру програма самозапошљавања, такође, велико је интересовање и за јавне радове, кроз које се запосли највећи број особа са инвалидитетом, а истовремено је ова мера веома интересантна и послодавцима. У питању су активности од друштвеног интереса у областима животне средине, обнављања инфраструктуре, као и социјалне и хуманитарне активности, кроз које се помаже теже запошљивим категоријама да се врате у свет рада и дају допринос друштву.
 

     Спремни да уче и раде
     Током посете Савезу за церебралну и дечју парализу, који обележава 60 година рада, чули смо да они већ 25 година користе све програме НСЗ за запошљавање особа са инвалидитетом. У Савезу и њиховом предузећу за запошљавање и професионалну рехабилитацију, које се бави услужним вођењем књига, у овом тренутку ради 11 особа са инвалидитетом. Током прошле године запослили су две особе са евиденције уз коришћење сва три програма: субвенцију, опремање радног места и радну асистенцију. Истичу да имају добро искуство, да су мотивисани и спремни да уче.
     „Трудимо се да их научимо вештинама које могу да примене. Касније им помажемо или да нађу нови посао или остану код нас да раде. Такође, уз помоћ два дефектолога много радимо и на јачању њиховог самопоуздања“, каже Дилбера Сарајлић, секретарка Савеза.
     У Савезу су простор и прилаз потпуно прилагођени особама са инвалидитетом, опремљени су тоалети, постављен лифт и замењени подови, како би били лакши за кретање и одржавање.