Posao uz jaku privredu

Beograd | Vest, datum objave: 3. januar 2013.

Te uslove direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović, u razgovoru za ”Novosti”, iznosi kao ključne kako bi Srbija što pre prestala da bude evropski rekorder sa stopom nezaposlenosti od 25,5 odsto.

Šta NSZ može da učini do oporavka privrede?

- Mi ne zapošljavamo, već posredujemo. Prvo evidentiramo nezaposlene, a potom ih savetujemo i obučavamo kako da traže posao umesto da ga čekaju. Istovremeno preporučujemo kadrove raznim kompanijama koje traže nove radnike, a sprovodimo i aktivne mere kao što su javni radovi, subvencije...

Kako je moguće ”posredovati” kada u NSZ radi samo 600 savetnika?

- Činjenica je da jedan savetnik radi sa više od 1.000 nezaposlenih, pa smo i po tim merilima negativni rekorderi. Savetnici ne mogu da se posvete baš svakom nezaposlenom, ali zato pažnju usmeravaju prema onima koji pokazuju volju u traženju posla. Međutim, kroz klubove i obuke za aktivno traženje posla uspevamo da uključimo mnogo veći broj ljudi.

Imate problema i sa budžetom. A za isplatu naknada nezaposlenima troši se bar pet puta više novca nego za programe zapošljavanja...

- Novčana naknada je pravo iz Zakona o zapošljavanju. Za pasivne mere dajemo 18 milijardi dinara, a za aktivne samo 3,4 milijarde i taj balans bi trebalo da bude drugačiji. Novac za aktivne mere je nedovoljan za značajniju intervenciju na tržištu rada. Pošto je tražnja veća od ponude, u davanju subvencija se primenjuje stroga selekcija.

Koliko NSZ može da pomogne u budućem kreiranju tržišta rada?

- Bar jednom godišnje izveštavamo Ministarstvo prosvete o stanju na tržištu rada, o traženim zanimanjima, predlažemo koji bi profili trebalo da budu školovani. Sve se više govori o tome da pri upisnim kvotama na fakultetima mora da se vodi računa o određenim profilima.

Koja su zanimanja najtraženija?

- Sva zanimanja u oblasti finansijskog poslovanja, informacionih tehnologija, programiranja, ali i lekari specijalisti, jer ih je malo.

A ko ima najmanje šanse?

- Oni koji nemaju nikakvu struku, a takvih je trećina. Najmanje 200.000 nema završenu srednju, a njih 80.000 ni osnovu školu.

Koliko je nezaposlenih prošle godine došlo do radnog mesta, a koliko ih je završilo na vašoj evidenciji?

- Posao je dobilo oko 200.000 građana, zahvaljujući našem posredovanju, ali je isto toliko njih prestalo da se javlja svojim savetnicima, iako nisu našli zaposlenje. Istovremeno, na našoj evidenciji završilo je 172.000 onih koji su u međuvremenu ostali bez radnog mesta, još 38.000 onih koji su završili školovanje, ali i 223.000 nezaposlenih koji godinama ne rade, ali nikada nisu tražili naše usluge.