Pomoć u ekonomskom osnaživanju žrtava nasilja
Beograd | Vest, datum objave: 5. јануар 2017.
Od ove godine, prvi put su u aktivne mere zapošljavanja , pored drugih teže zapošljivih kategorija, uključene i žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, deca palih boraca i deca bez roditeljskog staranja koja izlaze iz sistema socijalne zaštite.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin i direktor Nacionalne služba za zapošljavanje Zoran Martinović, potpisali su danas Protokol o saradnji između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) o uključivanju u aktivnosti vezane za pomoć i podršku žrtvama porodičnog nasilja, kao teže zapošljive kategorije stanovništva, posebno u oblastima profesionalnog osposobljavanja, kroz prekvalifikacije, dokvalifikacije i zapošljavanje.
Takođe, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje potpisao je i Protokol o saradnji između Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i NSZ u cilju pružanja međusobne podrške tokom aktivnosti koje se preduzimaju radi podsticanja zapošljavanja žrtava trgovine ljudima kao teže zapošljive kategorije nezaposlenih lica.
„ U Srbiji je 2015. godine bilo registrovano 18.475 prijave porodičnog i partnerskog nasilja. Od ovog broja, 45 odsto njih bili su odrasli, 12 odsto bili su mladi, a 8 odsto stari. Ovo su ljudi koji potencijalno mogu da se uključe u tržište rada, a veliki broj njih i danas je nezaposlen i i dalje trpi nasilje jer su ekonomski zavisni od drugih“ istakao je ministar Aleksandar Vulin i dodao da je potpisivanje ova dva Protokola jasan signal da država pomaže žrtvama da se osnažne i ohrabre da uzmu svoju sudbinu u sopstvene ruke. Centri za socijalni rad će zajedno sa NSZ voditi računa o vremenu i načinu njihovog uključivanja u svet rada.
„Ukoliko se neko prijavi na evidenciju NSZ i deklariše se kao žrtava nasilja, a da takva prijava nije evidentirana u Centru za socijalni rad, Nacionalna služba će o tome obavestiti nadležnu filijalu Centra i samim tim će se i prijava nasilja evidentirati. Ovo je naraočito važno jer žrtve nasilja izbegavaju da prijave nasilnika najčešće iz straha da će ostati na ulici bez osnovne egzistencije“, rekao je ministar Vulin.
Kako je istaknuto, od ove godine, prvi put su u aktivne mere zapošljavanja , pored drugih teže zapošljivih kategorija, uključene i žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, deca palih boraca i deca bez roditeljskog staranja koja izlaze iz sistema socijalne zaštite.
„Ove kategorije ljudi se nalaze u posebno teškom položaju jer često ne poseduju odgovarajuće stručne kvalifikacije i radno iskustvo koje poslodavci traže. Nacionalna služba za zapošljavanje će u saradnji sa nadležnim Ministarstvom, Centrima za socijalni rad širom Srbije i Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima naći najadekvatnije načine da ove kategorije pre svega identifikujemo, a zatim i motivišemo da se uključe u svet rada. Centr za zaštitu žrtava trgovine ljudima proslediće podatke o njihovim željama i mogućnostima za uključivanje u pojedine programe ili obuke koji će na kraju dovesti do njihovog zapošljavanja“, istakao je Zoran Martinović.
Ukoliko se lice, žrtva nasilja, sama prijavi na evidenciju nezaposlenih, NSZ će u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, razmeniti informacije i utvrđivati dalje načine kako bi se takvoj osobi pomoglo.
Sekretar Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Mirko Vreća istakao je današnje potpisivanje Protokala veoma važno za žrtve trgovine ljudima.
„Zaposliti ih znači dati pravo žrtvi da radi i obezbediti egzistenciju za njihovu porodicu, vratiti im osećaj da su ponovo ravnopravni članovi društva. Međutim ovo nije lak posao, a razlozi za to su brojni. Najvažniji razlog je što većina njih, gotovo 90 odsto, ima ili završenu samo osnovnu školu ili nije uopšte bio uključen u obrazovni sistem.“, istakao je Mirko Vreća.
Po njegovim rečima , Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima ima 250 prijavljenih na svoju evidenciju , a između 30-40 njih, u ovom trenutku spremno je da se uključi na tržište rada .