Osnaživanje žena preduzetnica u regionu
Beograd | Vest, datum objave: 16. октобар 2017.
Sve veći broj žena u Srbiji ulazi u svet preduzetništva, ali su neophodni jače ekonomsko osnaživanje, veći podsticaji, bolja finansijska podrška i otvorenije tržište u regionu, neki su od zaključaka Regionalne konferencije o ženskom preduzetništvu u Srbiji, Crnoj Gori i BiH, održanoj u hotelu „Hajat“ u Beogradu. Učestvujući na jednom od panela, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović rekao je da je sve veće interesovanje za program samozapošljavanja NSZ, a posebno od kada je Vlada Srbije stavila akcenat na oblast preduzetništva, u godini, pa sada i deceniji preduzetništva. „U ovoj godini je od 3 000 prijavljenih dobilo podsticaje za pokretanje sopstvenog biznisa, od tog broja 1 650 je žena, što je oko 52 odsto“, istakao je Martinović.
Na Regionalnoj konferenciji o ženskom preduzetništvu u Srbiji, Crnoj Gori i BiH kroz razgovor, razmenu znanja, a kroz tri panel-diskusije i otvorene razgovore o aktuelnim temama sagledano je trenutno stanje i mogućnosti za razvoj ženskog preduzetništva. Prisutni su mogli da čuju različita iskustva i primere dobre prakse, koji bi mogli da motivišu žene, posebno one koje ne rade, da se odluče za pokretanje sopstvenog biznisa.
Skup je otvorila Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. „Ekonomsko osnaživanje žena jedan je od najvažnijih načina podrške za pokretanje biznisa i poboljšanje položaja žena u društvu. Žene su najbrojnija društvena grupacija i predstavljaju veliki potencijal za ekonomski razvoj. Slušajući njihov glas određujemo porioritete i trudimo se da zajedno sve zaključke sprovedemo što pre u praksi”, istakla je Zorana Mihajlović i dodala da u Srbiji danas radi 31 odsto žena preduzetnica i njihove kompanije zapošljavaju oko 200 000 ljudi.
Milenko Savanović, ministar rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi Republike Srpske izneo je podatke da je u toj zemlji u preduzetništvu trenutno 30 odsto žena, a 40 odsto muškaraca i rekao da je povezivanje preduzetnica veoma važno, kako bi dobile snagu koju zaslužuju, kako bi žensko preduzetništvo bilo stabilnije i jače u celom regionu.
Sve je veći broj različitih programa ekonomskog osnaživanja žena i podrške ženskom preduzetništvu, ali su takođe bitni njihova edukacija i informisanost. Primeri dobre prakse i iskustva, koje su prisutni mogli da čuju, svakako su bitni kao podsticaj za one koji tek kreću u svet privatnog biznisa.
Jedan od panela na kojem se govorilo o finansijskoj podršci ženama preduzetnicama bio je „Finansiranje i kreiranje povoljnog ambijenta – uslov za ekonomsku održivost ženskih preduzeća“. Na panelu je istaknuto da banke treba da daju bolje uslove kreditiranja ženama koje ulaze u svet privatnog biznisa, kao i da je važno da obe strane budu partneri u svetu biznisa. Uspešne preduzetnice iz Srbije, Crne Gore i BiH, koje vode velike kompanije, podelile su iskustva o teškim počecima i načinima kako doći do što povoljnijih kredita, subvencija i kako ostvariti što bolje uslove za pokretanje posla i njegov razvoj. „Da biste imali ozbiljan biznis potrebna su vam i ozbiljna sredstva. Pored mnogo rada, učenja i upornosti važno je da budete i finansijski odgovorne“, rekla je Ljiljana Karaklajić, vlasnica velike kompanije koja je u privatnom biznisu više od 15 godina.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović upoznao je prisutne sa brojnim programima NSZ, namenjenim unapređenju poslovanja i povećanju učešća žena u sektoru preduzetništva. „Od kada je Vlada Srbije stavila akcenat na oblast preduzetništva, a u godini, pa sada i deceniji preduzetništva, sve je veće interesovanje nezaposlenih upravo za naš program samozapošljavanja. Prošle godine prijavilo se 6 i po hiljada, a ove čak 7 700 ljudi. U ovoj godini je više od 3 000 prijavljenih dobilo podsticaje za pokretanje sopstvenog biznisa, a od tog broja je 1 650 žena, što je oko 52 odsto“, istakao je Martinović. On je dodao da je trenutno na evidenciji 53 odsto žena, a nepovoljniji je podatak da one čekaju na posao oko pet godina, što je za skoro godinu dana više od proseka.
„U pripremi je akcioni plan za sledeću godinu i planiran je veći budžet, tako da će za pojedine mere biti izdvojeno više novca, ali mi nastojimo da ipak što više ljudi bude uključeno u programe“, ističe Martinović.Na panelu „„Žensko preduzetništvo – izazovi i razvojna šansa Srbije i regiona“ čuli su se brojni primeri o velikoj profesionalnosti i odgovornosti žena koje su preduzetnice. „Potrebno je osnaživanje ekonomije, bolja spoljno-trgovinska razmena i jače povezivanje žena preduzetnica“, uveo je u razgovor Zoran Latinović, savetnik ministra za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose u Savjetu ministara BiH.
Tokom otvorenog razgovora zaključeno je da žensko preduzetništvo nije više socijalna kategorija već faktor ekonomskog razvoja svake zemlje, da treba učiniti sve da primeri dobre prakse i uspešne poslovne žene budu vidljivije. „Upravo na tome radi već deset godina Udruženje poslovnih žena Srbije, a neophodno je da se uvede adekvatna rodna statistika o preduzetništvu, da bi se pratili pomaci i kreirala što bolja politika razvoja ženskog preduzetništva“, objašnjava Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije. Čula su se i iskustva predstavnica poslovnih udruženja regiona, pa je tako istaknuto da u Crnoj Gori žene koje ulaze u biznis imaju najveće probleme sa finansijama i da je važno izboriti se za to da dobiju posebne olakšice bar na početku poslovanja. Kada je reč o BiH, u 2015. godini bilo je 28 odsto žena koje su vodile kompanije, a njihovi dobri rezultati idu u prilog tome da su veoma vredne i odgovorne „U Bosni i Hercegovini 88 odsto kompanija koje vode žene veoma uspešno posluju i manje duguju državi“, istakla je Aida Zubčević iz Udruženja poslovnih žena BiH.
Tokom konferencije moglo se čuti da svet biznisa više nije samo muški svet i da su žene sve uspešnije u oblastima koje su nekada bile rezervisane isključivo za muškarce, poput IT industrije, sektora tehnologija i produkcije. Privredna komora Srbije predstavila je svoje programe za ekonomsko osnaživanje žena, ali i stručnu podršku i pomoć za pokretanje biznisa i unapređenje poslovanja.
Istaknuta je više puta važnost edukacije i dostupnosti informacija, ali i organizacija ovakvih događaja gde se mogu ostvariti kontakti, podeliti iskustva i ohrabriti žene da se otisnu u preduzetničke vode.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici Vlada tri zemlje i resornih ministarstava, narodnih banaka, više stotina preduzetnika i preduzetnica, kao i predstavnici nevladinog sektora, privrednih komora i medija. Organizatori su: Centar za tranziciju i ljudska prava „Spektar“, centar za podršku socijalno isključenim kategorijama građana „Korak dalje“, „Centar za mame“ i udruženje „Jelek“.