Necane čipke nekad i sad

Kikinda | Vest, datum objave: 22. фебруар 2013.

Danijela Arađanski jedina je žena mlađa od 30 godina u Srbiji koja vlada tehnikom izrade necane čipke i vraća u svakodnevicu motive koje imamo samo u sećanju. Nakon nekoliko godina studija na filološkom fakultetu, odlučila je da krene stazama svojih baka, koje su joj ostavile u nasleđe dar i ljubav prema ručnom radu. Pod njenim prstima nastaju jastuci, tkana ćebad, zavese, upečatljive haljine, ogrtači i džemperi. Kako kaže, pored velikog zadovoljstva, ovaj drevni zanat omogućava joj da živi lepo i da ne strahuje od nemaštine. Za njenim modelima vlada pomama, a uspeh je usledio nakon godina učenja i upornog rada.

„Heklanje i vez sam savladala još kao mala, uz baku. Kasnije sam počela da pravim nakit, slikam, vajam, a onda 2004, kao student, u pauzi školovanja, došla sam u rodni grad i čula za ovdašnju zadrugu 'Unikat', koju je vodila grupa žena. Bile su otvorene za mlade, pa sam tamo od paranja cipzara i prepravki garderobe stigla do rada na razboju i izrade necane čipke“, priča Danijela Arađanski, dobitnica nagrade za najboljeg mladog autora u okviru izložbe rukotvorina „100 žena - 100 minijatura" i naglašava da je sve što zna praktično naučila u „Unikatu”, uz veliku podršku ljudi iz beogradske „Etno mreže”.

„Necana čipka zaboravljena je u Srbiji. Ona se u okviru 'Etno mreže' pojavila tek 2008. godine, kada je moja učiteljica naučila tehniku izrade necane čipke od svoje bake i prenela je i nama“, kaže Danijela, koja je na ovu obuku bila uključena kroz program ''Prva šansa'' Nacionalne službe za zapošljavanje.

Danijela je u međuvremenu postala i učitelj za izradu necane čipke. U Sokobanji je u okviru programa javnih radova, koje u saradnji sa NSZ sprovodi ''Etno mreža'', ovoj tehnici naučila desetak žena, a održala je i obuke za rad na razboju. Zarađeni novac uložila je u kupovinu šivaćih mašina, da bi pre godinu i po dana registrovala svoju radionicu „Frajla”, iskoristivši subvenciju Nacionalne službe za zapošljavanje za pokretanje sopstvenog posla.

„Bez ove finansijske podrške se ne bih ni opredelila da pokrenem svoju radionicu. Imala sam razboj i mašine, a dobijena sredstva su mi omogućila da prvih godinu dana mogu da planiram svoj posao i tražim tržište, jer sam bila sigurna da ću ispuniti sve svoje obaveze prema državi. Takođe, obuka koju sam tom prilikom prošla je bila jako korisna i pomogla mi da razumem osnove preduzetništva, naročito računovodstveni deo, deo prema državi, kupcima, tržištu. Morala bih potražiti neku pomoć da nije bilo toga“, priča Danijela i naglašava da je njena prvobitna ideja bila da u svojoj radionici proizvodi stvari na izvorni način, ali sa modernim pečatom.

„I zaista, u početku sam imala isključivo ručno rađene, tkane i heklane predmete čija je cena, naravno, dosta viša. Na tržište sam ih plasirala preko radnji za prodaju unikatne robe. Međutim, ubrzo se pokazalo da treba da budem i proizvođač i prodavac i menadžer. Počela sam da pravim i nove modele, u koje sam ubacivala trikotažu koju kombinujem sa heklanom čipkom i tkanim stvarima. To se pokazalo kao pun pogodak, jer su modeli vrlo interesantni, a cena pristupačnija. Nekad ne mogu da budem toliko slobodna kao što bih volela, jer moram misliti i na to da će neko taj komad garderobe poželeti da nosi i na poslu. Za modele je karakteristično da mogu da se nose na više načina, pa tako jedna haljina može biti i kaput i tunika“, objašnjava Danijela i dodaje da je zadovoljna uslovima koje je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja stvorilo za zanatlije koje imaju sertifikat za ručnu proizvodnju.

„U prvoj sam grupi poreskih obveznika, pa su porezi i obaveze koje plaćam državi podnošljivi. Međutim, ukoliko bih proširila svoju radinost i zaposlila radnika, koji mi je i te kako neophodan, ne bih mogla da izdržim obaveze, poreze i doprinose koje to zapošljavanje nosi. Takođe, otežavajući faktor je što ova vrsta rada u društvu nije izjednačena sa ostalim poslovima. Shvata se kao hobi, a ne posao od koga se može živeti. Drugi problem je što u Srbiji ne možete da kupite pamuk sa licencom o poreklu, što kasnije stvara probleme prilikom izvoza“, objašnjava mlada preduzetnica koja će uz finansijsku podršku lokalne samouprave, tokom oktobra, svojim sugrađanima prirediti i izložbu sa temom „Necane čipke nekad i sad”.