Novi koncept brige o deci i prilika za zapošljavanje
Nana preko dana
Beograd | Vest, datum objave: 15. септембар 2017.
„Volite da brinete o maloj deci i ona vas čine srećnom. Rado se igrate sa njima, pomažete im dok uče da hodaju, igraju se i druže? Strpljivi ste, pouzdani i umete da se radujete? Onda je ovo možda posao za vas“ - ovako počinje oglas za zapošljavanje prvih nana u Srbiji, koji je raspisala kompanija „Nana preko dana“. Osnovale su je dve mame, Tanja Ninković i Maja Ugrinić Nikolić, sa željom da pomognu roditeljima koji nemaju pomoć baka i deka, a voleli bi da im deca do treće godine odrastaju u okruženju sličnom porodičnom. Sistem je preuzet iz Nemačke, gde je zvanični deo dečje zaštite i obrazovanja. Ono što je važno jeste da pruža priliku i ženama u starijim godinama da nađu zaposlenje.
Šta sve donosi novi koncept čuvanja dece, razgovaramo sa sertifikovanom nanom u Nemačkoj i osnivačem kompanije „Nana preko dana“ Tanjom Ninković.
Kada je nastala „Nana preko dana“? Kako se rodila ideja?
Radila sam kao naučnik u Nemačkoj. Samo tri meseca nakon rođenja ćerke bila sam prinuđena da se vratim na posao, a dete da upišem u jaslice. Za mene je to bio jako težak period. Suočila sam se sa svim negativnim stranama toga da o tako malom detetu brine institucija, ali sam takođe okusila sve pozitivne strane nemačkog sistema „Tagesmutter” (dnevna mama). „Dnevne mame” su me podsetile na ne tako davna vremena u Srbiji, kada su mališane jaslenog uzrasta, dok roditelji rade, čuvale bake, deke, nane, komšinice, zajedno sa još nekim detetom iz porodice ili komšiluka. Dečica su bila u toplom domu i lepo su se socijalizovala. Pored toga, bilo ih je troje, četvoro, a ne kao u instituciji, gde jedna ili dve vaspitačice čuvaju veliku grupu dece. Zapravo, ovakav način gajenja dece najbliži je odrastanju u velikoj porodici i iz iskustva kažem da je najpogodniji za razvoj mališana. Upravo se iz svega ovoga rodila ideja da sa još jednom mamom, Majom Ugrinić Nikolić, osnujem „Nanu preko dana”, organizaciju koja obrazuje, zapošljava i kontroliše nane - žene koje u svojoj kući brinu o dvoje do četvoro dece starosti do 3 godine. Po profesiji sam doktor medicinske biohemije, ali sam i kvalifikovana nana po nemačkom sistemu. Trudim se svim silama da svoje organizacione, menadžmentske i ljudske veštine konačno realizujem, ono u šta svim srcem verujem.
Koliko je nana-dadilja važna za odrastanje deteta?
Za decu je najbolje da rastu u kućnoj atmosferi, ali i da imaju tri do četiri drugara sličnog uzrasta, da se stalno igraju i uče jedni od drugih. Zbog toga su nane-dadilje idealne upravo za uzrast do tri godine. Nana nije samo dadilja, ona postaje deo porodice, neko ko je konstantno tu u toku prve tri godine, sa kim ostvarujete blizak odnos i koga možete porodično da posećujete i kasnije, kada dete krene u vrtić. Psihološke studije su utvrdile da je ova vrsta emotivnog vezivanja od izuzetnog značaja za razvoj deteta jaslenog uzrasta, a da česte promene vaspitačica u jaslicama nisu dobre za decu.
Može li nana da zameni baku i deku?
Bake i deke su nezamenljive, ali ukoliko ih neko nema ili žive daleko, nane mogu da budu idealno rešenje. One su dopuna ili zamena za tu divnu ljubav koju najmlađima pružaju bake i deke. Moja kćerka živi daleko od mojih roditelja, tako da ona svoju nanu u Nemačkoj i njenog supruga zaista doživljava kao baku i deku. Ja imam sjajno iskustvo, koje želim da prenesem ovde u Srbiji.
Ko su nane? Koga zapošljavate i koliko je važno njihovo iskustvo u radu sa decom?
Nane ne moraju nužno da budu vaspitačice ili medicinske sestre - vaspitači, s obzirom da često najbolje nane budu osobe koje prethodno nisu stekle formalno znanje, već imaju bogato lično iskustvo. Iskustvo u radu sa decom je važno, ali i želja za učenjem i usavršavanjem, a posebno su važne emocije. Mislim i verujem da su najbolje nane one koje iskreno vole da rade sa decom i znaju da slušaju potrebe mališana i odgovore na njih.
Od nane očekujemo da se maksimalno posveti svakom detetu ponaosob. Nana treba da bude (sa)osećajna, odgovorna, staložena i pažljiva, da ume da voli, ali i da ume da ostvari dobru komunikaciju sa roditeljima, da sa njima osmišljava i dogovara ono što je za dete najbolje, kao i da mirno i konstruktivno prevazilazi razlike u mišljenjima i rešava moguće konflikte. Saradnja sa roditeljima je od presudne važnosti, jer naš cilj je da nana praktično postane pridruženi deo porodice, a ne samo osoba koja čuva decu.
Možete li uporediti prilike u inostranstvu i kod nas? Može li ovakav posao da zaživi u Srbiji?
U Nemačkoj, Francuskoj, Austriji i drugim zemljama Evropske unije ovakav koncept kućnih jaslica je zvanični deo dečje zaštite i obrazovanja, dotiran od lokalnih vlasti, nešto poput vrtića u Srbiji. Zakoni u Srbiji za sada ovu vrstu brige o deci ne svrstavaju u predškolsko obrazovanje, niti omogućavaju bilo kakve subvencije i olakšice. Verujem da koncept uvođenja nana može uspešno da reši problem sa nedovoljnim brojem mesta u vrtićima, ali s druge strane i da omogući lakše zapošljavanje osoba u starijim godinama, koje inače teško dolaze do posla. Zbog svega ovoga, mi u „Nani preko dana“ se nadamo da ćemo uspeti da u saradnji sa nadležnim institucijama promenimo propise, kako bi se možda omogućilo subvencionisano plaćanje usluga nana. Time bi ovaj vid brige o deci bio dostupniji većem broju roditelja, a naš posao bi imao veću šansu da zaživi i opstane u Srbiji.
Ko su vaši klijenti, kome je potrebna nana?
Trenutno biramo najbolje nane i obučavamo ih, tako da tek predstoji faza upoznavanja sa roditeljima i njihovom decom. Po prvim reakcijama i pismima koja dobijamo, većini roditelja se dopada ideja.
Dakle, buduće nane moraju da prođu obuku?
Naravno. Nane obučavamo po nemačkom sistemu. One prolaze intenzivnu obuku od 160 časova o odrastanju dece, sigurnosti u kući i prirodi, posebnu obuku o ishrani, zdravlju i vaspitanju dece. Svake dve godine ponovo prolaze kurs prve pomoći za bebe i decu, svake godine imaju sanitarni pregled, a svakih pet godina obuku o protivpožarnoj zaštiti. Takođe, proverava se da li su osuđivane i kakvo je zdravstveno stanje svih punoletnih članova njihove porodice. Konstantno usavršavanje je obavezno, a podrazumevaće minimum 15 časova godišnje. Svojim zaposlenima nudimo dobru obuku i mogućnost da u skladu sa brojem dece i iskustvom zarađuju pristojnu platu.
Kakva je konkurencija na tržištu u ovoj oblasti?
Naš koncept je veoma specifičan i ovo je nešto novo u Srbiji, pa verujem da za sada nemamo pravu, ozbiljnu konkurenciju.
Da li ste ostvarili saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje?
Da, i ta saradnja nam je od velike koristi. Nacionalna služba za zapošljavanje radila nam je selekciju kandidata, obavila razgovore sa njima i dobili smo veliki broj prijava vrlo kvalitetnih kandidatkinja koje ispunjavaju sve preduslove da postanu nane. Sve to nam mnogo pomaže u daljem izboru najboljih nana za našu decu.
Tanji i Maji čestitamo na ovom poduhvatu i hrabrosti za uvođenje potpuno novog koncepta u Srbiji i želimo im mnogo sreće u radu!