Mogućnosti mladih na tržištu rada

Beograd | Vest, datum objave: 17. март 2017.

Učesnici dijaloga su se usaglasili da je socijalni dijalog sa svim relevantnim akterima u oblasti politike zapošljavanja primer dobre prakse, kao i da su mladi prioritetna grupa kada je reč o politici zapošljavanja.

Iz Krovne organizacije mladih ističu da su najveći problemi sa kojima se suočavaju mladi u Srbiji ekonomske prirode, u prvom redu nezaposlenost. Izneli su podatak da je čak 60 odsto mladih finansijski i stambeno vezano za roditelje, kao i da se zbog toga samo 18 odsto odlučuje za ulazak u brak.

“U takvoj situaciji, gube na značaju pregovori sa poslodavcem da li će zaposlenje biti formalno ili neformalno, jer im je novac neophodan”, kaže Nemanja Glavinić iz KOMS-a.

Govoreći o mogućim rešenjima problema zapošljavanja i neformalnog zapošljavanja, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković naglašava da bi povećanje privredne aktivnosti značilo i viši nivo zapošljavanja. Kada je reč o neformalnom zapošljavanju, objašnjava da se neformalna nezaposlenost javlja u neformalnoj ekonomiji i da bi jedno od rešenja bilo smanjenje poreza na plate poslodavcima.

Direktor NSZ Zoran Martinović kaže da mladi, iako spadaju u grupu teže zapošljivih, ipak imaju prednost na putu traženja posla, jer su hrabri, imaju inicijativu i lakše prihvataju rizik. Takođe, u Srbiji ima sve više poslodavaca koji nude mladima posao, pa im je radno mesto danas dostupnije.

“Mladi ljudi su prioritet i cilj nam je da im kroz naše brojne programe pružimo mogućnosti dodatne obuke, sticanja praktičnih znanja, pa samim tim i zapošljavanja i samozapošljavanja. Svi programi NSZ prilagođeni su tržištu rada i želimo da mlade uključimo u legalne tokove tog tržišta”, ističe Martinović. Najvažnije kategorije mladih koji dobijaju podršku su oni koji posao čekaju duže od 12 meseci, imaju status deteta bez roditeljskog staranja, koji su u kategoriji dece palih boraca, žrtve trgovine ljudima ili porodičnog nasilja.

Na evidenciji NSZ trenutno je prijavljeno 166 hiljada mlađih od trideset godina, a samo prošle godine u programe podrške uključeno je 37 hiljada. Martinović kaže da je posebno važno njihovo uključivanje u programe stručne prakse, kao i programe samozapošljavanja, za koje postoji veliko interesovanje. Prošle godine je 3.600 nezaposlenih sa evidencije započelo sopstveni biznis, a među njima čak 800 mlađih od trideset godina.

“Naš prioritetni cilj je da se mladima pruži mogućnost da od svog rada pristojno žive”, naglašava Martinović.

Predstavljajući podatke o položaju mladih na tržištu rada i strateškim pravcima i prioritetima, Jelena Vasić iz Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekla je da su mladi budućnost svakog društva i ekonomije, ali i da im je potrebno pružiti dodatnu podršku.

“Težimo da zajedno kreiramo mere koje će podstaći interesovanje i aktivnosti mladih, kako bi bili atraktivni poslodavcima”, kaže Vasić.

Tokom dijaloga, u kojem su učestvovali i predstavnici sindikata, Inspekcije rada i brojnih drugih organizacija, skrenuta je pažnja da se mladi moraju obrazovati za tražena zanimanja, da mora biti jača kaznena politika i kontrola neformalnog zapošljavanja. Takođe, od naročitog je značaja da mladi budu bolje upoznati sa svojim radnim i socijalnim pravima.