Jednaka prava za sve

Beograd | Vest, datum objave: 8. мај 2018.

Rodna ravnopravnost podrazumeva jednake mogućnosti za žene i muškarce u ostvarivanju ljudskih prava i predstavlja ključni preduslov za razvoj demokratije i ostvarivanje socijalne pravde. Žene su brojna i ranjiva grupa na tržištu rada, iako su poslednjih decenija aktivnije i napravile su velike korake u sustizanju muškaraca na tržištu rada, napredovale su u obrazovanju i u kvalitetu poslova koje rade i profesionalnom razvoju, ipak su i dalje u nepovoljnijem položaju od muškaraca.

Nejednakosti na tržištu rada, kao važan aspekt rodne nejednakosti, ogledaju se kroz manju stopu zaposlenosti žena, njihove aktivnosti na tržištu rada, ali i manju zastupljenost na rukovodećim mestima. Kao veliki napredak Srbije u osnaživanju žena i njihovog učešća na tržištu rada na okruglom stolu je istaknut podatak da je u našoj zemlji veoma mali procenat nejednakosti u visini zarada žena i muškaraca u odnosu na druge zemlje u Evropi.

Otvarajući skup, Stana Božović, državna sekretarka za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakla je da je rodna ravnopravnost u Srbiji jedna od najvažnijih tema.

„Od 2012. godine mnogo toga je urađeno kada je reč o zapošljavanju i stvaranju pozitivnog ambijenta za poslovanje u Srbiji, a za aktivne mere zapošljavanja iz budžeta izdvojena znatno veća sredstva za ovu godinu. Cilj nam je da se kroz sistemska rešenja, akcione planove i zakone poboljša situacija sa diskriminacijom, jer je pitanje rodne ravnopravnosti pitanje celokupnog društva. U tom smislu civilni sektor nam je vrlo važan partner”, objasnila je Stana Božović, dodajući da se očekuje da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na koji se čeka već 10 godina, nađe u skupštinskoj proceduri u poslednjem kvartalu ove godine.

O položaju žena na tržištu rada, a kao jedan od organizatora skupa, govorila je Milana Rikanović, šefica agencije UN Women u Srbiji. Ona je istakla da je njihov položaj i dalje znatno nepovoljniji u odnosu na muškarace, ali i u odnosu na žene koje žive u zemljama EU.

„Ovde smo da zajedno predložimo mere i politike koje će biti najbolje za postizanje pune ravnopravnosti na tržištu rada. Mi smo zemlja koja garantuje prava svojim građanima, ali moramo da učinimo korak više, a to je da im omogućimo da ta prava i ostvare”, kaže Milana. Ona podseća da je ekonomsko osnaživanje žena osnov svega, sa ciljem da budu aktivnije na tržištu rada i aktivnije preduzetnice, a posebno je važno osnaživanje žena na selu. Prema podacima kojima raspolaže agencija UN Women u Srbiji, žene su u nepovoljnijem položaju u mnogim oblastima u odnosu na muškarce, bilo da je reč o pozicijama odlučivanja ili biznisu, imovini koju poseduju i obrazovanju. “Upravo određenim zakonima i merama mi to možemo da izmenimo”, ističe Milana Rikanović.

U Srbiji osam godina postoji institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u ime koje se prisutnima obratila poverenica Brankica Janković, objašnjavajući da je sve veći broj pritužbi na diskriminaciju na tržištu rada, ali da je to dobar pokazatelj. “Iako i dalje postoji strah od gubitka posla, ohrabruje što su ljudi spremni da prijave diskriminaciju i mi treba da ih podstičemo da to čine. Tome je doprinela naša dobra saradnja sa sindikalnim organizacijama, organizacijama civilnog društva i sa Inspektoratom za rad”, kaže poverenica.

Prema njenim podacima, najčešća je diskriminacija na osnovu pola i žene više prijavljuju diskriminaciju na tržištu rada i to najviše u vezi sa materinstvom i negom deteta. ”Moramo da analiziramo i prevaziđemo na pravi način sve barijere koje su pred ženama na tržištu rada, posebno kada je reč o usklađivanju privatnog i poslovnog života. Takođe, treba da kontinuirano radimo na osnaživanju žena koje imaju više od 50 godina, jer su one posebno ranjiva kategorija, da se borimo protiv predrasuda”, kaže Brankica Janković i dodaje da je obrazovanje posebno važan segment u tom smislu, jer su predrasude o rodnoj ulozi i dalje snažno prisutne tokom školovanja.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje žene imaju važnu ulogu, pa tako od skoro 1.800 zaposlenih čak 72 odsto čine žene, a na rukovodećim mestima je 65 odsto dama. Ovim podacima, koji ohrabruju, počeo je svoje obraćanje Zoran Martinović, direktor NSZ.

Ipak, kada je reč o statističkim podacima na tržištu rada, oni pokazuju nepovoljniji položaj žena na tržištu rada u odnosu na muškarce. Tako, kada je u pitanju stopa aktivnosti, muškarci su aktivniji sa 62 odsto u odnosu na žene, čija je aktivnost 46,2 odsto. Stopa zaposlenosti muškaraca je 54, a žena oko 39 odsto, a takođe, stopa nezaposlenosti muškaraca iznosi 14,1, a žena 15,4 odsto. „Ovi podaci nam govore da treba da radimo na tome da se žene više aktivirajui da budu prisutnije na tržištu rada. Svi naši strateški dokumenti prepoznaju ulogu žene kao jednu od najranjivijih kategorija na tržištu, posebno kada je reč o ženama sa invaliditetom, žrtvama nasilja ili trgovine ljudima. NSZ kao jedan od aktera na tržištu rada sarađuje sa svim potencijalnim partnerima da se doprinese većem zapošljavanju”, ističe Martinović, dodajući da je prošle godine u programe i mere zapošljavanja uključeno oko 154.000 nezaposlenih, a od tog broja 54,5 odsto su žene.

“Takođe, među zaposlenima sa evidencije je 51 odsto žena i to su dobri podaci. U programe stručne prakse bilo je uključeno 65 odsto žena, u obuke za poznatog poslodavca 64 odsto, subvencije za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima 48 odsto i stalno podstičemo žensko preduzetništvo, pa je subvencije tokom prošle godine dobilo oko 50,2 odsto žena od ukupnog broja uključenih u program samozapošljavanja”, obajšnjava direktor NSZ.

Kada je reč o sprovođenju zakonske regulative, za to je zadužen Inspektorat za rad, pa je direktor Stevan Đurović istakao da su izmene u okviru Zakona o radu i obaveze poslodavaca da radnike prijave na obavezno socijalno osiguranje dale dobre rezultate. „U prva 3 meseca ove godine imamo oko 90 odsto više zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a smanjen je broj ljudi koji su radili na crno. Inspekcija vrši redovne i vanredne kontrole, pa je tokom prošle godine registrovano 769 neprijavljenih radnika, a najveći broj je bio u industriji, trgovini, zdravstvu i obrazovanju“, ističe Đurović.

Kada je reč o zlostavljanju na radu, Inspektorat je u 2017. godini imao 45 prijava žena, a 32 muškaraca i to je, kako kaže Đurović, povećanje od 28 odsto u odnosu na 2016. On ističe da su kaznene mere visoke, ali da je potrebno da se prekršioci na vreme procesuiraju, jer proces zastareva u roku od 2 godine i važno je da se uključe i druge institucije i nadležna ministarstva.