Rešenja za bolji društveni i ekonomski položaj mladih iz domova i hraniteljskih porodica
Jačanje položaja mladih u riziku
Beograd | Vest, datum objave: 13. април 2017.
“Kako odgovoriti na potrebe zapošljavanja mladih u riziku” - bila je tema konferencije na kojoj je predstavljena analiza položaja mladih koji izlaze iz socijalne podrške, sa ciljem da se unapredi njihov položaj u društvu i mogućnosti osamostaljivanja. “Želimo da jasno definišemo potrebe mladih koji su odrastali u nepovoljnim uslovima, da im pomognemo, podržimo programe za njihovo zapošljavanje, pružimo im kontinuiranu psiho-socijalnu podršku“, kaže Nevena Čalovska, iz UO fondacije SOS Dečja sela.
Analiza koja je predstavljena na konferenciji urađena je u okviru projekta „Jaki mladi - podrška zapošljavanju“ i bavi se socijalnim i ekonomskim položajem mladih do 30 godina iz ugroženih grupa. Na samom početku debate utvrđeno je da ne postoji precizna evidencija koliko mladih godišnje napusti sistem socijalne zaštite, kao ni jasna institucionalna podrška za tu rizičnu grupu. Takođe, kao problem su navedene različite predrasude i diskriminacija sa kojima se ovi mladi susreću u trenutku osamostaljivanja. Kao ključna preporuka istaknuto je uspostavljanje elektronskog sistema za praćenje mladih koji napuštaju domove ili hraniteljske porodice i obezbeđivanje finansijske pomoći i mesta za stanovanje po izlasku iz socijalne zaštite.
U debati su učestvovali i ovi mladi ljudi, želeći da skrenu pažnju na probleme sa kojima se suočavaju. Prisutnima su postavili pitanje: “Koliko je vas imalo stan i posao sa 30 godina, sa 26 ili 18 godina?”, kako bi ih podstakli da problem sagledaju iz njihovog ugla. Dušan Novaković, koji je živeo u domu od svoje 17 godine, a sada je student Rudarsko-geološkog fakulteta i stipendista Delta fondacije, savetuje mladima u riziku da treba da imaju plan i cilj kako bi im bilo lakše da krenu dalje. On je skrenuo pažnju na značaj obrazovanja i sticanja posebnih veština pre osamostaljivanja.
Jedan od projekata koji im u tome sigurno može pomoći je Centar “Jaki mladi”, pokrenut 2016. godine, a čija je osnovna uloga podrška zapošljivosti mladih do 30 godina iz ugroženih grupa iz Beograda, u prvom redu onih koji su odrasli bez roditeljskog staranja. „Njima u ovom centru podršku pružaju volonteri, savetnici za osnaživanje, kao i saradnici za zapošljavanje i preduzetništvo. Rezultati rada centra pokazuju da je uvodnu obuku završilo trideset dvoje mladih, njih dvadesetoro je bilo na razgovoru sa poslodavcima, petoro je završilo stručne obuke i steklo novo zanimanje, a petoro je zaposleno“, kaže Aleksandra Grubin, iz fondacije SOS Dečja sela Srbija.
Predstavnici NALED-a ističu da su, kao društveno odgovorna organizacija, prepoznali važnost ovog problema, te da po donošenju finalnih preporuka mere treba predstaviti institucijama, kako bi se mladima u riziku na pravi način pomoglo da se zaposle i osnaže.
Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Lazić istakao je da treba uspostaviti bolji elektronski sistem praćenja mladih koji izlaze iz socijalnog smeštaja, kako bi se tačno odredile njihove karakteristike, obrazovanje, ali i interesovanja i pomoglo na pravi način. “Vođenje precizne evidencije omogućiće Zakon o socijalnoj zaštiti”, kaže Lazić i dodaje da se radi i na novom zakonu o socijalnom preduzetništvu, koji će početi da se primenjuje početkom sledeće godine i doprineti boljem zapošljavanju teže zapošljivih kategorija.
Predsednik Saveta za zapošljavanje Beograda Dragomir Petronijević pomenuo je brojne programe koje Grad sprovodi u cilju rešavanja ovog problema, a koji su započeti pre tri godine, kada je počeo da se primenjuje Lokalni akcioni plan. „Želimo da probudimo preduzetnički duh kod mladih, obučavamo ih da se izbore sa realnim problemima na tržištu i da steknu sva potrebna znanja i veštine“, ističe Petronijević.
Upravo kada je reč o edukaciji, podršci i ekonomskom osnaživanju, veliku ulogu u rešavanju ovog problema ima i Nacionalna služba za zapošljavanje. „Brojni su programi kroz koje pomažemo osetljivim grupama: subvencije poslodavcima koji ih zaposle, pomoć pri samozapošljavanju, uključivanje u programe stručne prakse za sticanje neophodnih znanja i veština, programe za sticanje praktičnih znanja, javne radove, kao i funkcionalno osnovno obrazovanje. Sve usluge koje pružamo usmerene su na podršku osetljivim grupama i mladima na našoj evidenciji, kako bi se sprečila dugoročna nezaposlenost i zastarevanje stečenih znanja i veština“, kaže Desanka Mihajlović Kovač, savetnik u zapošljavanju NSZ.
Kada je reč o drugoj rizičnoj grupi, mladim Romima i Romkinjama, istaknuto je da je problem vrlo kompleksan, zbog ekonomskog, kulturološkog i socijalnog aspekta, kao i neravnopravnog položaja usled postojanja predrasuda u društvu. Ipak, Ivan Sekulović iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva navodi i primere dobre prakse u inkluziji Roma: „Pilot programi i treninzi koji su sprovedeni u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje pokazuju da kada se pristupi problemu na pravi način barijere lako mogu da budu otklonjene“.
Preporuke
- Umrežavanje svih institucija i obezbeđivanje podrške mladima u celoj Srbiji
- Obezbeđivanje mesta za stanovanje mladima koji izlaze iz socijalnog smeštaja
- Jasno definisanje potreba maldih u riziku u okviru lokalnih samouprava i prilagođavanje programa njihovim potrebama
- Ekonomsko osnaživanje mladih u riziku i sticanje univerzalnih veština za rad pre izlaska iz socijalnog smeštaja
- Razvoj socijalnog preduzetništva, otvaranje socijalnih preduzeća
- Uspostavljanje elektronskog sistema za praćenje mladih koji napuštaju domove ili hraniteljske porodice