Iz školskih klupa na radno mesto

Subotica | Vest, datum objave: 5. јул 2017.

Tehnička škola „Ivan Sarić“ iz Subotice dobar je primer kako uvođenje pravog smera u obrazovni program može dati dobre rezultate. Srednjoškolci koji su pohađali novi smer, za bravara-zavarivača, odmah su po završetku škole seli na svoja radna mesta, u fabrici kompanije „Simens“. Tokom celog školovanja su dva puta nedeljno imali praktičnu nastavu u fabrici, gde su se upoznali sa konkretnim načinom proizvodnje i proizvodnim procesom.

Na inicijativu kompanije „Simens“, a zbog povećanog obima proizvodnje u fabrici vetrogeneratora, novi obrazovni smer uveden je u školski program 2014. godine, i to po programu kooperativnog obrazovanja sa elementima dualnog obrazovanja. Projekat je pokrenula Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ), uz podršku vlade Nemačke i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Specifičnost u radu jeste što se praktična nastava obavlja u školskim radionicama, ali i u kompanijama, pod nadzorom stručnih mentora i nastavnika škole. Pored smera bravar-zavarivač, u sistemu dualnog trogodišnjeg obrazovanja su i đaci koji uče na smeru za industrijske mehaničare.

„Program modernizovane nastave za bravare-zavarivače osmišljen je po ugledu na nemački obrazovni sistem, koji je od te zemlje napravio najjaču evropsku ekonomiju. Iskustva iz prakse u Nemačkoj pokazuju da učenici koji su praktična znanja i veštine sticali u kompanijama mnogo brže i lakše nalaze zaposlenje širom Evrope”, kaže Željko Rajčić, pomoćnik direktora za praktičnu nastavu u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ i dodaje da su pre tri godine novi smer upisala 24 učenika. Interesovanje je bilo veliko i narednih godina, pa su sva mesta popunjena.

To ne čudi kada se uzme u obzir da učenici koji završe ovaj smer mogu odmah posle školovanja početi da rade, a postoji i mogućnost dokvalifikacije za četvrti stepen, što otvara i mogućnost upisa na visoku školu.

Zahvaljujući dobroj saradnji sa kompanijama, škola je omogućila praksu velikom broju učenika. Selekcija se vrši u dogovoru sa kompanijama i prema njihovim potrebama.

„Ove godine smo veoma srećni što su svim maturantima po završetku školovanja kompanije u kojima su obavili praksu ponudile posao, a to su: Simens Beograd, Contitech Fluid Serbia, Tatravagonka bratstvo, Grgo bravar i CIM-GAS. Trenutno sarađujemo i sa drugim uspešnim firmama“, kaže Željko Rajčić. Veliki podstrek učenicima su i stipendije koje dobijaju od pojedinih kompanija i koje zavise od uspeha na kraju godine.

U Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ u Subotici učenici se obrazuju na tri smera: mašinstvo i obrada metala, elektrotehnika i saobraćaj, a kako kažu, najatraktivniji smer je informaciona tehnologija, kao i druga zanimanja koja su tražena na tržištu rada, kao što su: elektrotehničar računara, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje i upravljanje i tehničar mehatronike.

„Na zahtev Železnica Srbije ove godine ćemo imati odeljenje tehničara vuče - mašinovođa, gde je većini učenika zagarantovan posao u struci nakon završetka školovanja“, zadovoljno ističu u školi.

Sa srednjom školom najbrže do posla

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Subotici, najveći broj nezaposlenih sa evidencije posao dobije u Industrijskoj zoni, gde se najviše traže proizvodni radnici, i to elektro i mašinske struke, ali se zapošljavaju i oni sa bilo kojom stručnom spremom, jer su to poslovi za priučene radnike.

Pored toga, dosta ponuda za posao ima u trgovini, za poslove prodavca, kasira, magacionera. Nezaposleni mogu da konkurišu i za poslove vozača, higijeničara-spremačice, radnika obezbeđenja. Najlakše posao dobijaju nezaposleni sa srednjom školom, zatim sa osnovnom, a najmanje posla ima za one sa višom školom i fakultetom. Aktuelan je program dodele subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih lica na novootvorenim radnim mestima, pa podsećamo poslodavce da mogu aplicirati. Novčani iznos subvencije je 150.000 po novozaposlenom, odnosno 180.000 ako se zapošljavaju osobe sa invaliditetom, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, mladi do 30 godina sa statusom dece palih boraca i statusom dece bez roditeljskog staranja.