IT novosti

Beograd | Vest, datum objave: 1. фебруар 2018.

Objašnjavajući na početku pojam kognitivno računarstvo, Aleksandar Delibašić iz kompanije IBM Srbija rekao je da je to nova generacija IT sistema sa ljudskim osobinama. Zapravo, ti sistemi razmišljaju na način svojstven ljudima, mogu da razumeju, uče i komuniciraju poput nas.

„To nam omogućava nove poslovne vrednosti i efikasnije bavljenje biznisom. Lideri velikih kompanija kažu da najveću primenu kognitivnih tehnologija vide u oblastima ljudskih resursa, IT, finansijama, inovacijama, marketingu... Čak 71 odsto lidera koji su učestvovali u anketi kažu da su spremni da usvajaju kognitivno računarstvo, 35 odsto kompanija je u procesu njegovog usvajanja, 23 odsto je u fazi razmatranja, 16 odsto implementira, a 4 odsto koristi kognitivno računarstvo u cilju lakšeg i bržeg obavljanja posla“, podaci su koje iznosi Aleksandar Delibašić, ističući da kao nedostatke i prepreke lideri kompanija navode nedovoljno iskusnog kadra za tu oblast. On dodaje da kompanija mora tačno da odredi podatke na osnovu kojih kognitivni sistemi uče, a ti podaci treba da budu usklađeni sa vrednostima koje želi da postigne.

Kognitivno računarstvo nam omogućava da predvidimo probleme i da ih na najbrži način uklonimo. Najpoznatija primena je u sektoru korisničke podrške, jer korisnicima omogućava da komuniciraju na prirodnom jeziku, može da predvidi i rangira odgovore koje oni očekuju i odabere najadekvatniji, a u isto vreme uči od korisnika i tako se usavršava. Kompanije koje su lideri u svojim oblastima prepoznale su vrednosti kognitivnog računarstva i ulažu više u tu oblast.

Ipak, čovek je taj koji na kraju odlučuje i ima glavnu reč, dok sistemi samo prepoznaju i upozoravaju na probleme, zaključeno je nakon prezentacije.

„Data centar – saga i mozak operacije u eri digitalne ekonomije“ bila je tema narednog stručnog predavanja i Boris Gluvić iz kompanije TeleGroup objasnio je koje sve uticaje data centri tehnologije mogu imati na digitalizaciju informatičkih i ekonomskih procesa.

„U četvrtoj industrijskoj revoluciji imamo fuziju svih tehnologija koje brišu granicu između fizičkog, digitalnog i biološkog sveta, a sve te industrije čine IT tehnologije. Kompanije se moraju brzo prilagođavati savremenom tržištu kako bi opstale jer će inovativni biznis modeli diktirati ko će biti pobednik, a ko će izgubiti na tržištu“, zaključuje Gluvić.

Ova godina proglašena je godinom blokčejn tehnologije, a to je nedavno bila i jedna od glavnih tema ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu – prva kriptovaluta bitkoin i blokčejn tehnologija koja ga je omogućila. Stručnjaci predviđaju da će ta tehnologija, poput interneta, dodatno izmeniti naš život, ali i poslovanje. O digitalnom i algoritamskom poslovanju, ali i blokčejnu kao brzom i jeftinom načinu prenosa vrednih pošiljki, na skupu je govorio dr Petar Kočović, na temu „Digitalno liderstvo: Blokčejn“.

On je istakao da danas imamo digitalizaciju velikih razmera, a tehnologija blokčejn je u potpunosti razvijena na primeru kriptovalute bitkoin. Predstavljajući primer transfera novca objasnio je kako se vrši prenos podataka i novca u okviru kojeg svi učesnici imaju informacije o svim aktivnostima i transakcijama. Prenos novca obavlja se bez provizije i za veoma kratko vreme za razliku od klasičnih transakcija preko, na primer, banaka, koje uzimaju proviziju, a sam proces traje nekoliko dana.

Skup „Jutarnje IT novosti“ organizovali su Društvo za informatiku Srbije i PKS – Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo.