Povezivanje teorijskih i praktičnih znanja

Beograd | Vest, datum objave: 5. октобар 2017.

Govorilo se i o efektima dualnog obrazovanja na položaj mladih na tržištu rada, a sve u okviru prezentacije trećeg broja onlajn platforme MONS-a (Monitoring socijalne situacije u Srbiji), koji se bavi upravo ovom temom.

„Kada govorimo o zapošljavanju mladih po završetku školovanja nameću se dva važna pitanja - da li mlada osoba može da nađe posao i kakav je kvalitet poslova koje nalaze. Za bolju situaciju mladih na tržištu rada država novac treba da ulaže u programe i mere aktivne politike zapošljavanja koji su efikasni i daju najbolje rezultate“, istakla je Lara Lebedinski, urednica MONS-a. 

Ona objašnjava da su mladi veliki potencijal jedne zemlje i da upravo put od škole do posla određuje njihovu budućnost. Tako istraživanja pokazuju da mlada osoba koja je duže nezaposlena kasnije ima manja primanja i teže dolazi do posla.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada iz 2015. godine, mladi u Srbiji koji imaju visoko obrazovanje nalaze posao u roku od godinu dana po izlasku sa fakulteta, dok mladi sa nižim obrazovanjem čekaju i do 4 godine na zaposlenje. Veliki broj njih ima više kvalifikacije od onih koje su potrebne za posao, odnosno svaka peta mlada osoba je prekvalifikovana, a čak 60 odsto ima zaradu ispod proseka. Podaci govore da je čak 50 odsto mladih na neformalnim radnim mestima, ne samo u sivoj ekonomiji već kao neprijavljeni u legalnoj kompaniji ili prijavljeni bez prava na odmor ili bolovanje. Čak 70 odsto mladih u Srbiji radi više od 40 sati nedeljno.

Da problem zapošljavanja mladih nije samo problem Srbije već i nekih zemalja EU, potvrđuje Karol Polak, program menadžer Delegacije EU u Srbiji. Situacija sa kojom se susreću mladi ljudi na tržištu rada postala je jedna od ključnih tema i u Evropskoj uniji, posebno posle ekonomske krize 2008. godine. Tada su oni označeni kao jedna od grupacija koju je najviše pogodila ekonomska kriza. Mladi dugo traže posao, prihvataju poslove za koje su prekvalifikovani, prihvataju da rade za nižu platu, ali i da potpišu manje sigurne ugovore.

Kada je reč o kvalitetu posla, velika je razlika u zemljama na zapadu i jugu Evrope, pa tako mnogo lošije poslove nalaze mladi Španci i Italijani. Podaci govore da se u EU mladi u proseku zapošljavaju u roku od pola godine po završetku škole, ali taj period varira od zemlje do zemlje, pa je tako vreme traženja posla znatno duže u mediteranskim zemljama ili nekim zemljama jugoistočne Evrope.

„Države treba da obezbede mladima kvalitetnu ponudu poslova, kontinuirano, dobro obrazovanje i sticanje adekvatnog iskustva u praksi. Program EU YOUTH GARANTEE, koji se sprovodi već četiri godine, daje dobre rezultate, pa je tako u Evropi čak 1,5 miliona mladih našlo posao, a 700 hiljada je prošlo različite edukacije“, kaže Karol. Kao dobre primere navodi programe „Karavan zapošljavanja“ i „Klub za traženje posla“, koji se uspešno sprovode u Srbiji.  

Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra za strateško planiranje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, istakla je važnost unapređenja preduzetničkog obrazovanja, odnosno povezivanja privrede i obrazovanja.

„Želimo da kroz teorijsku i praktičnu nastavu osposobimo visokokompetentne kadrove, koji bi mogli da odgovore potrebama razvoja svetske privrede bazirane na inovativnosti i kreativnosti. Kompanije koje nude praksu moraju da budu savremene i da prate tehnološki razvoj da bi i učenje bilo kvalitetno“, ističe Gabrijela Grujić.

Ona objašnjava da je 166 radnih profila u srednjem stručnom obrazovanju ukinuto jer nisu pružali adekvatno obrazovanje mladima kako bi našli posao, a ove godine je kreirano 19 novih profila u skladu sa potrebama tržišta rada i uključeni su najugledniji privrednici i kompanije.

Zaključak je da su kvalitetno povezivanje teorijskih i praktičnih znanja, dobri programi aktivne politike zapošljavanja i praksa u uspešnim, modernim kompanijama, doprineli sticanju boljih kompetencija mladih, pa tako i lakšem zapošljavanju.

Podaci NSZ

Kroz brojne programe dodatnih obuka, sticanja praktičnih znanja i veština, programe samozapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje daje doprinos da se poveća zapošljivost mladih.

Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, od početka godine do kraja septembra evidentirano je 73.035 slučajeva zapošljavanja mladih do 30 godina sa evidencije, što je u odnosu na 2016. godinu manje za 3,8 odsto. U septembru ove godine registrovano je 9.013 slučajeva zapošljavanja mladih sa evidencije NSZ, što je u odnosu na isti mesec prošle godine smanjenje od 13,3%.