Otvaramo trening centre za nezaposlene

Београд | Вест, датум објаве: 2. август 2013.

Kad je o zapošljavanju mladih reč, podsetio bih da je od ukupnog broja nezaposlenih (u junu, 776.354) mlađih od 30 godina 27-28 odsto (210.545). Međutim, njihovo učešće u godišnjem ostvarenom zapošljavanju je oko 40 procenata, što znači da je udeo zapošljavanja mladih veći od drugih kategorija nezaposlenih lica. Pored zapošljvanja mladih prisutna je i dinamika zapošljavanja starijih lica posebno sa radnim iskustvom, prema objektivnim potrebama poslodavca. Za one do četvrtog stepena stručne spreme, u zanatskim zanimanjima, važno je da imaju znanje i iskustvo za poslove koji se traže. S druge strane, mladi su poželjniji od starijih na poslovima na kojima su potrebni spretnost i brzina, kao i poznavanje novih tehnologija. Međutim, osnovni nedostatak kod mladih nezaposlenih je njihovo nedovoljno radno iskustvo i zato u okvire subvencija koje država (Ministartvo za rad) izdvaja za zapošljavanje spadaju i sredstva za obuku novozaposlenih. Svake godine se, naime, kroz nacionalni akcioni plan izdvajaju sredstva za novo zapošljavanje, samozapošljavanje, za javne radove, za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali i - deo sredstava za obuku novih radnika. Poslodavci su najviše zainteresovani za sredstva koja dobijaju od novog zapošljavanja (od 100 do 400 hiljada po zaposlenom), a slabije se raspituju za mere stručnog osposobljavanja (obuka) jer to je proces u okviru kojeg treba angažovati izvođače obuke, a obuka je deo procesa rada itd.

Evropska strategija zapošljavanja podrazumeva, međutim, i stručno osposobljavanje u posebnim trening centrima, i mi smo u Srbiji, u Novom Sadu, nedavno dobili prvi takav, po uzoru na EU, savremeni centar za obuku u raznim veštinama: građevinskim, metalskim, elektrotehničkim, za rad na visinama, za rad na buldozerima , za obuku na računarima itd. Novosadski centar je donacija austrijske razvojne agencije, počeo je sa radom, a sad je u toku postupak za donošenje odluke o izgradnji sličnog trening centra na teritoriji Opštine Vranje. Obuke se organizuju na osnovu iskazanih zahteva poslodavaca ili na osnovu analiza potreba tržišta rada.

Smanjenju broja nezaposlenih mladih trebalo bi da doprinesu i lokalna istraživanja tržišta rada. Prvi put ove godine napravili smo anketu među deset hiljada privrednih subjekata u Republici koji su iskazali svoje potrebe za radnom snagom. Uskoro ćemo, na osnovu ovih izjašnjavanja, imati podatke o tome koja zanimanja se gde traže i za koja treba organizovati obuke. S rezultatima ankete biće upoznate i obrazovne institucije na lokalnim nivoima koje bi politiku upisa učenika trebalo da prilagode potrebama lokalnog tržišta rada. Predviđeno je da ceo ovaj proces traje nekoliko godina pa se očekuje da ćemo na evidenciji imati profesionalnu i obrazovnu strukturu nezaposlenih koja će biti primerena potrebama lokalnog tržišta rada i da nećemo imati potrebe da trošimo dodatna sredstva za prekvalifikaciju.

Mada obrazovni sistem nigde nije toliko fleksibilan da može da zadovolji sve potrebe tržišta rada. Zato i postoji potreba za trening centrima. Na primer, u Srbiji će, prema nekim najavama, za izgradnju gasovoda ,,Južni tok“ biti potreban veliki broj varilaca, a reč je o deficitarnom zanimanju jer imamo samo jedno odeljenje u jednoj školi u Beogradu u koje se jedva upiše dvadeset učenika. Nacionalna služba zapošljavanja u tim uslovima može da organizuje tromesečnu ili šestomesečnu obuku za nezaposlene sličnih zanimanja i oni će brzo biti spremni za posao varioca.

U mere koje doprinose smanjenju broja nezaposlenih spada i karijerno vođenje i savetovanje kao deo profesionalne orijentacije mladih. Nacionalna služba zapošljavanja ima osposobljene kadrove koji pomažu školama u profesionalnoj orijentaciji učenika, vodeći računa o tome da se opredele za zanimanja koja odgovaraju njihovim psihofizičkim sposobnostima.
U Srbiji je inače prošle godine zaposleno 205.295 lica, a sličan rezultat je ostvaren, u poređenju sa prošlogodišnjih šest meseci, i ove godine, ali naša je procena da je moguć porast zapošljavanja ako mnogo više radimo na programima samozapošljavanja. Reč je o programima koje forsiraju mnoge zemlje, a oni su najzanimljiviji mladim nezaposlenim osobama koje imaju preduzetnički duh i neku svoju viziju razvoja.

Zašto je taj model zapošljavanja važan? Zato što se uz pomoć subvencija na ovaj način godišnje može zaposliti i do osam hiljada mladih. To su nova mala preduzeća koja kad počnu da rade podižu kvalitet ekonomije tako što sarađuju međusobno ili rade dopunske programe nekih većih proizvođača. Ili se bave uslugama, trgovinom itd. Svi oni doprinose ekonomskom razvoju, jačaju funkcije kretanja novca, roba i usluga, a sve je to povoljan ambijent i za nova zapošljavanja. 

Politika,
Rubrika Pogledi, „Šta da se radi“
Urednik: Branislav Radivojša