Novi zakon će olakšati zapošljavanje u Nemačkoj

Beograd | Vest, datum objave: 26. август 2019.

Prvi put se uvodi jedinstveni pojam stručnjaka, odnosno kvalifikovanog radnika. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović kaže za RTS da će novim zakonom biti olakšan odlazak i zapošljavanje u Nemačkoj, te da se može očekivati veći broj zainteresovanih. Najavio je da će 1. septembra stupiti na snagu i sporazum sa Slovenijom.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Martinović je istakao da će početkom sledeće godine početi primena novog zakona o zapošljavanju u Nemačkoj, ali da se za sada ne može tačno reći kako će nemačka strana ceniti ravnopravnost kvalifikacija u skladu sa standardima koji važe u toj zemlji.

„Sa Nemačkom agencijom za zapošljavanje sarađujemo u nekim drugim oblastima, a do sada u pogledu ovog zakona nismo imali saradnju. Videćemo da li će oni očekivati saradnju sa nama ili će raditi jednostrano, s obzirom da će ceniti i vrstu kvalifikacija i izjednačnost tih kvalifikacija sa njihovim standardima i uslove pod kojima će naši državljani ulaziti u Nemačku, sticati radne dozvole i raditi“, rekao je Martinović i izrazio uverenje da će novim zakonom biti olakšani odlazak i zapošljavanje u Nemačkoj i da se može očekivati veći broj zainteresovanih.

„Prema tom zakonu, građanin može da se useli kako bi radio ili tražio prikladan posao, nije u obavezi da, kao u pojedinim zemljama, prvenstveno ima posao da bi dobio dozvolu za boravak“, naveo je Martinović.

Medicinsko osoblje, vozači, radnici u poljoprivredi najtraženiji

Na pitanje koji su poslovi najtraženiji i najzanimljiviji za naše ljude, Martinović kaže da je sa Nemačkom najintenzivnija saradnja u oblasti medicinske delatnosti.

„Medicinsko osoblje odlazi pod jasnim uslovima i ne u tako alarmantnom broju da bismo rekli da to može ugroziti naš zdravstveni sistem“, istakao je Martinović i naveo da na evidenciji nerzaposlenih u Srbiji uvek ima 6.000-7.000 medicinskih sestara i tehničara, dok godišnje Nacionalna služba zaposli između 400-500 lica kroz saradnju sa Nemačkom.

„Nemci su nam tražili i vozače, kao i sezonske radnike u poljoprivredi. Imali smo inicijativu sa njihove strane da pravno uredimo i sezonsko zapošljavanje radnika u poljoprivredi, međutim, nismo se dogovorili. Ponuđeni su uslovi koje naša strana nije mogla da prihvati – nije bio definisan način uplate penzijskog staža, jer u toj oblasti u Nemačkoj ne postoji obaveza poslodavca da to uplaćuje“, rekao je direktor NSZ i dodao da to ne znači da naši državljani neće odlaziti i bez tog sporazuma i da neće nalaziti neke druge načine komunikacije i kanale preko kojih će nalaziti svog poslodavca u Nemačkoj.

Kada su vozači u pitanju, postojala je tražnja i saradnja sa Nemačkom, ali nije veliki broj njih otišao preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Mnogo je lakše raditi u svojoj zemlji

Odgovarajući na pitanje da li je za rad u Nemačkoj obavezno znanje jezika, Martinović je rekao da je za medicinske sestre i tehničare obavezan najmanje B1 nivo znanja jezika, koji ne poseduju mnogi koji žele da odu u Nemačku.

„Jedan projekat u okviru naše saradnje podrazumeva i učenje jezika, tako da je određenom broju lica omogućeno da se brzo obuče i pripreme za posao u Nemačkoj“, rekao je Martinović.

Sa druge strane, za sledeću godinu je najavljeno značajno povećanje plata za medicinske sestre, što bi trebalo da privuče veliki broj ljudi da ostanu u Srbiji.

„Mnogo je lakše raditi u svojoj zemlji, nego otići negde u inostranstvo, u neizvesnost. Mnogi odlaze, pa se vraćaju. Prema raspoloživim podacima, ljudi ne ostaju tamo trajno, nego dva, tri, pet meseci, pa se vraćaju u svoju zemlju ekonomski osnaženi i sa nekim novim znanjima, koja koriste u našem sistemu“, tvrdi Martinović i upozorava da mnogi građani olako prihvataju primamljive pozive za rad u inostranstvu.

„Ljudi lako odlaze, ali se i lako razočaraju. U Slovačkoj smo, na primer, imali ozbiljne probleme sa velikim brojem građana koji su odlazili na takav način“, dodao je Martinović.

Pre odlaska neophodna dobra informisanost

Pre odlaska građani treba da se detaljno informišu, a u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje mogu da dobiju informacije u vezi sa uslovima rada u svakoj zemlji, ulaska, sticanja radnih i boravišnih dozvola, visina plata i nekih propisa.

„Nacionalna služba za zapošljavanje sarađuje sa stranim poslodavcima, kao i sa domaćim, ali ono na čemu insistiramo i zbog čega nismo poželjan partner za veliki broj poslodavaca, jeste da se ugovor o radu zaključi pre odlaska, i to uz prisustvo Nacionalne službe za zapošljavanje“, naglasio je Martinović i objasnio da Nacionalna služba za zapošljavanje uvek može da proveri poslodavca.

„U velikom broju slučajeva možemo da pružimo informacije da li je taj put dobar i izbor adekvatan, a naravno na licima je da procene da li će uvažiti naše sugestije. Činjenica je da mnogo veći broj lica u inostranstvo odlazi posredstvom drugih kanala, nego putem Nacionalne službe“, rekao je Martinović i dodao da oni koji su odlazili preko Nacionalne službe nisu imali negativna iskustva.

Od 1. septembra počinje primena sporazuma sa Slovenijom

Osim sa Nemačkom, sa kojom naša zemlja intenzivno sarađuje, potpisan je sporazum i sa Slovenijom.

„Od 1. septembra će taj sporazum stupiti na snagu. Očekujemo zaista intenzivnu saradnju, zato što oko 10.000 naših državljana godišnje tamo dobije radnu dozvolu“, rekao je Martinović.

Nadležno ministarstvo pregovara i sa Katarom, Rusijom i Maltom.

„I mimo zaključenih bilateralnih sporazuma ili nekih protokola, postoji zakonski put koji omogućava posredovanje za zapošljavanje u inostranstvu“, zaključio je Martinović.

| POGLEDAJTE VIDEO |