Najmanji broj nezaposlenih u protekle dve decenije

Beograd | Vest, datum objave: 24. новембар 2021.

„Svako lice koje se nalazi na evidenciji NSZ u ovom trenutku zaista ima velike šanse da pronađe posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje, ukoliko aktivno traži posao i sarađuje sa svojim savetnikom“, rekao je direktor Martinović i naglasio da je samo u prvih 10 meseci ove godine zaposlena 191.000 lica sa evidencije NSZ, što je za 9,1% više nego prethodne godine.

Lista zanimanja u kojima se najbrže dolazi do posla i dalje je nepromenjena. To su građevinski radnici, ugostiteljski radnici i medicinske sestre, odnosno, kada je reč o visokoobrazovanom kadru – inženjeri elektrotehnike, informaciono-komunikacionih tehnologija, građevine, mašinstva, kao i doktori, lekari sa specijalizacijama.

„Najteže se zapošljavaju nekvalifikovani, osobe koje ne poseduju nikakva znanja i veštine. Na evidenciji NSZ se nalazi veliki broj lica koja nemaju završeno ni osnovno obrazovanje, ali i za njih postoje odgovarajući programi kroz koje se mogu uključiti na tržište rada i lakše zaposliti, naravno ukoliko to žele“, rekao je Martinović.

Kvalifikaciona struktura nezaposlenih na evidenciji NSZ je vrlo nepovoljna, jer je 34% bez kvalifikacija ili polukvalifikovani, 50% su lica sa srednjom stručnom spremom, dok ostatak čine fakultetski obrazovani. Oko 20% su mladi do 30 godina, dok je najveći broj nezaposlenih u dobi između 30 i 50 godina.

Direktor NSZ istakao je da je moderno tržište rada sve zahtevnije, pa često samo formalno obrazovanje nije dovoljno za pronalazak posla, posebno ako to znanje ne prati i praktičan rad.

„Dodatna znanja, koja zovemo i 'meke veštine', a u koja spadaju poznavanje stranih jezika, najčešće engleskog, poznavanje rada na računaru, posedovanje određenih licenci i specijalizacija, vozačka dozvola, omogućavaju lakši ulazak na tržište rada“, ističe Martinović.

Uporedo sa smanjenjem broja lica na evidenciji, smanjuje se i broj lica koja primaju novčanu naknadu od NSZ, što pokazuje da ima znatno manje otpuštanja nego u ranijem periodu.

„Poslednja isplata novčane naknade je izvršena za 29.000 lica, dok je u istom periodu prošle godine njome bilo obuhvaćeno oko 33.000 lica mesečno. U pitanju su tehnološki viškovi, radnici koji su bili angažovani na određeno vreme ili po nekim drugim kratkoročnim ugovorima i izgubili su posao nezavisno od svoje volje ili želje“, objasnio je direktor NSZ.

Govoreći o aktivnostima i nadležnostima NSZ, Martinović je naveo da je Nacionalna služba vodeća institucija na tržištu rada u Srbiji, ali ne i jedina, te da postoji preko 100 privatnih agencija koje se bave posredovanjem u zapošljavanju.

„Nacionalna služba je svakako najpouzdaniji partner na tržištu rada i nezaposlenima i poslodavcima, jer ne samo što su naše usluge besplatne, već je klijentima na raspolaganju niz programa podrške, kako finansijskih tako i nefinansijskih.

Organizujemo besplatne obuke za lica sa evidencije, pri čemu prioritet uvek imaju teže zapošljive kategorije. Takođe, u našoj nadležnosti je i profesionalna orijentacija i planiranje karijere, vođenje klubova za traženje posla, organizacija sajmova zapošljavanja i mnogo drugih aktivnosti. Trenutno je najaktuelniji program 'Moja prva plata', koji je započet prošle a sa velikim uspehom nastavljen i ove godine. Namenjen je mladim ljudima do 30 godina sa najmanje završenom srednjom stručnom spremom, a upravo ovih dana se završava  treća faza ovog programa, u kojoj se poslodavci odlučuju između kandidata koji su konkurisali na pozicije u njihovim kompanijama. Proces odabira će trajati do kraja novembra. Planirano je da se u program uključi 10.000 lica, a konkurisalo je negde oko 13.000“, dodao je direktor NSZ.

Kada je u pitanju zapošljavanje stranaca, Martinović je rekao da je tokom ove godine izdato preko 20.000 radnih dozvola stranim državljanima.

„Osnovni uslov je da je stranom državljaninu prethodno izdata dozvola za boravak, a nakon toga, uoliko se poslodavac obrati sa zahtevom, strano lice može da dobije i dozvolu za rad. Ove godine imamo nešto intenzivniji priliv stranaca, protekle godine smo izdali 13.000 radnih dozvola“, rekao je Martinović i dodao da se ne radi o migrantima, već uglavnom o državljanima Kine, Turske, Rusije, Indije, Ukrajine i Severne Makedonije.

„Strane kompanije koje su angažovane u Srbiji dovode svoje ljude, jer im je potreban kadar koji poznaje njihov maternji jezik i lako se može uključiti u procese rada“, objasnio je Martinović.