Млади имају приоритет

Београд | Вест, датум објаве: 9. новембар 2017.

 Отварајући скуп, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је у претходном периоду учињен значајан напредак у унапређењу положаја младих на тржишту рада.

„Показатељи тржишта рада бележе позитивне помаке како за укупно радно способно становништво, тако и за младе. На евиденцији Националне службе за запошљавање крајем септембра незапослени старости од 15 до 29 година чинили су 22,5% од укупног броја незапослених у Србији, тачније 622.971 особа. У односу на исти месец прошле године, тај број мањи је за 14,5%“, рекао је Ђорђевић.

Највећи број незапослених младих, чак 57,9%, има завршену средњу школу и њихова знања и вештине нису усклађене са потребама привреде. Посебно забрињава чињеница да чак једна петина незапослених младих нема никакве квалификације, односно има завршену само основну школу. 

„Управо зато, један од приоритета Владе Србије јесте подстицање запошљавања младих“, нагласио је министар рада и додао да се подршка њиховом бржем запошљавању огледа у пружању стручне помоћи, обукама из области предузетништва и субвенцијама за самозапошљавање. 

„У овој години субвенција за самозапошљавање додељује се једнократно у износу од 180.000 динара, односно 200.000 динара у случају самозапошљавања вишкова запослених или 220.000 динара за незапослене особе са инвалидитетом. Једна од категорија теже запошљивих лица, која имају приоритет код одобравања субвенције за самозапошљавање, јесу млади до 30 година, посебно они са статусом деце палих бораца и без родитељског старања“, рекао је министар.

По његовим речима, до краја ове године кроз субвенције за самозапошљавање планирано је да укупно 3.570 лица започне сопствени посао уз подршку Националне службе за запошљавање. Закључно са 30. октобром, 891 лице млађе од 30 година, од којих 421 жена, остварило је ову субвенцију и започело сопствени посао.

Током 2017. године у програме и мере активне политике запошљавања укључено 42.317 младих до 30 година старости, што је 35,6% од укупног броја оних који су укључени у овај програм, а њих је 118.730.

Ђорђевић је истакао важност спровођења мера активне политике запошљавања у циљу брже и квалитетније интеграције младих у свет рада, које се планирају кроз годишњи Национални акциони план запошљавања који доноси Влада Републике Србије.

„Израда Националног акционог плана запошљавања за 2018. годину је у току и у фази је усклађивања са социјалним партнерима. Мере ће бити редизајниране према евалуацији резултата из претходних година, али и према искуствима у њиховој реализацији како на националном, тако и на локалном нивоу”, нагласио је Зоран Ђорђевић. 

„Министарство рада жели да у наредним годинама средства опредељена за субвенције за самозапошљавање буду све већа, као и да омогући преквалификацију за што више људи и што већи број занимања. Након анализе која је планирана за крај ове године доћи ћемо до резултата који ће показати који профили су најпотребнији тржишту“, нагласио је министар.

Он је рекао и да ресорно министарство у плану има подстицање волонтирања, како би се младима пружила шанса да кроз праксу дођу до првих искустава. „Први корак је начињен, јер у Министарству рада већ волонтирају студенти завршних година студија и постдипломских студија Правног факултета и Факултета политичких наука“, навео је министар и позвао и остале државне институције да следе овај пример.

Саветник министра спољне трговине и економских односа у Вијећу министара Босне и Херцеговине Неђо Капетина истакао је да је проблем исељавања младих и стручних кадрова један од горућих у свим земљама у региону.

„У протекле две године Босну и Херцеговину је напустило 80.000 становника, према проценама од тога је 70 до 80 одсто младих. Иако ови подаци нису изненађујући, свакако треба све да нас забрину“, истакао је Капетина.

„Млади људи су жељни информација и због тога су овакве конференције важне, јер представљају прилику да млади из региона размене искуства и да се повежу”, закључио је саветник министра из БиХ.

Другој регионалној конференцији присуствовало је преко 100 предузетница и предузетника из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, представници привредних комора, локалних самоуправа, институција, невладиног сектора, медија и других заинтересованих јавности.

Учесници скупа закључили су да једино већим финансијским подстицајима за запошљавање младих и развој предузетништва, као и смањењем парафискалних намета почетницима у бизнису, регион може стати на пут „одливу мозгова“.