Konferencija „Ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim područjima“

Zrenjanin | Događaj, datum objave: 1. новембар 2019.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Slovačkog kulturno-turističkog informativnog centra, Filijale Zrenjanin NSZ, kao i žene-preduzetnice i članice udruženja iz naseljenih mesta grada Zrenjanina – Klub žena iz Belog Blata i iz Aradca.

Na konferenciji se diskutovalo o položaju žena i o mogućnostima za ekonomsko osnaživanje žena u selima.

„U gradu Zrenjaninu i okolnim naseljenim mestima na evidenciji nezaposlenih je 49% žena. U samom gradu imamo 2.177 nezaposlenih žena, zatim slede opštine Žitište – 598, Sečanj – 566, Nova Crnja – 525 i Novi Bečej – 519. Ako bismo gledali strukturu, najviše je žena koje na zapoposlenje čekaju do 3 meseca, a sledeća grupa čeka od 3 do 5 godina. Posmatrano po godinama starosti, najbrojnije su žene od 55 do 59 godina. Poražavajući je podatak da najviše imamo nekvalifikovanih žena i one čine 46% u odnosu na ukupan broj nezaposlenih lica na našoj evidenciji“, istakla je direktorka Filijale Zrenjanin NSZ mr Tatjana Mijatović.

Prisutnima je predočen i koncept podrške nezaposlenima kroz aktivne mere zapošljavanja, pre svega kroz program za samozapošljavanje, a direktorka je iznela i podatak da su u 2018. godini među 248 lica koja su prošla obuku za preduzetništvo bile 122 žene, a 78 njih započelo je sopstveni biznis. U ovoj godini 32 žene prošle su obuku, a 20 započelo sopstveni biznis. Među firmama koje one registruju najzastupljeniji su: krojački saloni, lične usluge, kozmetičke usluge, izrada kolača, turističke agencije.

Viorika Magda jedna je od žena koje su uz podršku programa za samozapošljavanje NSZ pokrenule sopstveni posao. Pre 8 godina registrovala je „Etno suvenir“, firmu za ručno tkanje i izradu suvenira. „Bavim se svim ručnim radovima, tkanjem na razboju, pustovanjem vune, izradom suvenira, tikvi, oslikavanjem grizom. Početak je bio težak, sve je bilo novo, teško je bilo snalaziti se, ali jednostavno sam odlučila. Moj muž je poljoprivrednik, imam obaveze u kući i ne mogu da idem da radim, pa mi je osnivanje firme bilo rešenje. Sada, posle 8 godina, sve je mnogo lakše. Volim kreativan rad. Moj savet ženama je da krenu da rade ono što žele i da probaju. Možda nešto nisu nikada radile, ali to može da bude dobra motivacija i dobar početak da ostanu na selu i rade ono što vole“, kaže Viorika, koja živi u Ečki, nadomak Zrenjanina.

O svojim iskustvima govorile su i druge preduzetnice i članice udruženja.

Udruženja žena postoje u gotovo svakom banatskom selu. Najčešće aktivnosti su: izrada ručnih radova i najrazličitijih predmeta domaće radinosti, spravljanje lokalnih specijaliteta, humanitarni rad, ponegde i obučavanje mladih u selu veštinama starih, tradicionalnih zanata. Tokom letnjih manifestacija udruženja žena se predstavljaju upravo rukotvorinama i lokalnim jelima. Aktivnosti ovih udruženja svakako predstavljaju doprinos kvalitetu života u svakoj seoskoj zajednici.

Za sada u udruženjima žene obavljaju ove aktivnosti u vidu hobija, ali bi to moglo da preraste u samozapošljavanje i zapošljavanje. Ekonomsko osnaživanje žena posebno je važno u ruralnim krajevima ističu i organizatori konferencije.

„Na današnjem skupu ženama su predočene mogućnosti za ekonomsko osnaživanje. Svaka od tih žena ima neki hobi koji može da pretoči u neko poslovanje kojim bi doprinela porodičnom budžetu. Pričali smo o načinima na koji žene mogu da dođu do sredstava za pokretanje sopstvenog biznisa i kako se mogu udružiti i osnivati zadruge. Kada je o ekonomskom osnaživanju žena reč, pogotovo na selu, situacija je vrlo loša. Žene uglavnom ne rade, a vrlo retko su i nosioci poslovanja. Vrlo je bitno osnažiti žene kako bi imale svoj dinar, da ne zavise ni od koga, da raspolažu svojim vremenom i novcem onako kako njima najviše odgovara. Nažalost, u ruralnim sredinama to je još uvek na kritičnom nivou. Ipak, ovde smo videli primere dobre prakse, žene koje su pokrenule poslovanje iz hobija. One sada posluju i imaju svoj prihod. Najbolje su se pokazali kolačarstvo, izrada suvenira i zimnice. Sve žene bi mogle da preko NSZ prođu obuku, napišu biznis plan i pokrenu svoj posao. Najbolje bi bilo da se ljudi udruže u zadruge i pokrenu sopstveni biznis“, istakla je Aleksandra Pantić Hrubik, predsednica UG Slovački kulturno-turistički informativni centar.