Javni radovi – put do rešenja nezaposlenosti

Beograd | Vest, datum objave: 18. октобар 2017.

Na moderno opremljenom odeljenju za palijativno zbrinjavanje Opšte bolnice u Ćupriji putem javnog rada zaposleno je 10 mladih lekara i medicinskih tehničara. Oni imaju između 27 i 30 godina i svi su nasmejani, puni entuzijazma, vole posao za koji su se školovali i željni su da rade. Zato ih, kažu, ni relativno niska naknada od 18 hiljada dinara nije obeshrabrila da se prijave za ovaj posao.

„Velika je ovo stvar, stekla sam prva iskustva u radu sa pacijentima, na palijativi se bavite nekim stvarima o kojima nismo učili u knjigama. Istovremeno, stekla sam veliku sigurnost u radu sa pacijentima, a to je nešto neprocenjivo u našem poslu“, kaže mlada doktorka Jelena Đorđević, koja je završila fakultet pre četiri godine i od tada je na evidenciji NSZ. 

I Milena Spasić kaže da je slala prijave na razne konkurse po celoj Srbiji, ali da je veoma teško naći posao. Iz tog razloga rešila je da se prijavi za javni rad u bolnici i na taj način ostane u toku sa svojom strukom, ali i da istovremeno bude na oku poslodavcu i tako poveća mogućnost za eventualno stalno angažovanje u bolnici. Poput nje, i ostale njene kolege nadaju se da će po isteku četvoromesečnog angažovanja ostati da rade u ćuprijskoj bolnici.

Kristina, Andreja i Cezar su troje mladih ljudi koji zbog invaliditeta spadaju u kategoriju teže zapošljivih lica. Oni su, takođe kroz javne radove, angažovani da unose podatke u virtuelnu biblioteku Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji. Nije im prvi put da posao pronalaze na ovaj način. Iako svi ističu da je to kratkoročno rešenje i nadaju se što skorijem zaposlenju, kažu da im javni radovi omogućavaju da steknu prva radna iskustva, da se priviknu na rad u kolektivu i ostvare kontakte koji bi mogli da im koriste prilikom traženja posla.

Nežded Coli je jedan od trojice ljudi angažovanih na čišćenju i uređenju romskog naselja Vuka Vrčevića u beogradskoj opštini Palilula. Ovaj posao mu mnogo znači, jer ima porodicu kojoj mora da obezbedi sredstva za normalan život.
„S druge strane, veoma je važno ovo što radimo, jer na taj način pomažemo svim ljudima koji ovde žive, da uredimo njihovu okolinu i da im poboljšamo higijenske uslove“, kaže Coli.

Njegov kolega Nijaz Kruezi smatra da je bolje raditi nego sedeti kod kuće i očekivati milostinju. Na javnim radovima angažovana je cela njegova porodica i novac koji redovno primaju kao naknadu za četvoromesečni rad velika je pomoć ovoj mnogočlanoj porodici.

Ovogodišnji javni radovi koji se finansiraju iz projekta „EU pomoć teže zapošljivim grupama“ završavaju se 5. decembra, a prema rečima Muhameda Osmana, iz udruženja „Romski napredak“, koje sprovodi javni rad u naselju Vuka Vrčevića, bilo bi dobro da neki od narednih javnih radova sadrže i neku vrstu obuke, na kojoj bi se polaznici osposobili i za neke druge poslove, ne samo fizičke.

Zaključak je da su učesnici javnih radova zadovoljni angažovanjem i ponovo bi konkurisali za učešće u toj meri, iako se nadaju da će uskoro pronaći stalno zaposlenje.