Београд без препрека за особе са инвалидитетом

Београд | Догађај, датум објаве: 4. децембар 2017.

Отварајући догађај, члан Градског већа и председник Савета за запошљавање града Београда Драгомир Петронијевић истакао је да је данас у Београду знатно мање баријера за особе са инвалидитетом него што их је било пре три и по године. Он је додао да Савет за запошљавање града Београда, чији је председник, посебну пажњу посвећује теже запошљивим групама.

„Највише успеха у запошљавању особа са инвалидитетом имали смо у ИТ сектору и то ће бити приоритет у наредном периоду. Идеја је да се направи ИТ центар који ће бити прилагођен особама са инвалидитетом. Помоћ у запошљавању у приватном сектору ће и даље бити приоритет, док је од јавних предузећа Београд пут запослио највeћи број ОСИ“, указао је Петронијевић.

Он је подсетио да у Научно-технолошком парку на Звездари, који данас остварује добит од 10 милиона евра, раде и особе са инвалидитетом. Такође, истакао је да у програму поделе градских локала, 24 месеца без плаћања кирије, приоритет имају особе са инвалидитетом, и закључио да су они једнако талентовани као и остали предузетници, само им треба дати шансу. 

Градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић подсетила је да је нова градска власт пре више од три године почела прво да руши архитектонске, а онда и све друге баријере са којима се сусрећу особе са инвалидитетом, пре свега у приступу образовању, запошљавању и социјалној заштити.

„У сарадњи са Градским стамбеним постављено је 250 рампи за особе са инвалидитетом. Секретаријат је деци са сметњама у развоју омогућио услугу личног пратиоца. Почели смо пре три године са 40 лица, а данас је ангажовано 330 личних пратилаца. Такође, успешно се спроводи и програм персоналне асистенције, који је директно на услузи особама са инвалидитетом. Данас су у престоници ангажована 52 персонална асистента, док је до 2014. године тај програм постојао само на папиру. Такође, на иницијативу градоначелника основан је и Савет за особе са инвалидитетом“, указала је Станисављевићева.

Она је истакла да је у току ове године Град Београд подржао више удружења за особе са инвалидитетом са 56 милиона динара и за наредну годину најавила још већу подршку.

Милош Игњатовић, председник Општине Звездара, рекао је да ова београдска општина на различите начине подржава особе са инваалидитетом.

„У оквиру буџета општине издвајају се средства за реализацију пројеката који имају за циљ оснаживање ОСИ које живе на територији наше општине. Такође, у сарадњи са Националном службом за запошљавање само у току ове године са два милиона динара финансирали смо оснивање старт-ап предузећа за особе са инвалидитетом. Организовали смо и велики број обука намењених овој категорији наших суграђана како би се лакше укључили у свет рада”, истакао је Игњатовић.

Он је додао да је општина у току ове године, у сарадњи са различитим удружењима ОСИ, доста радила на промоцији антидискриминационе политике, кроз организацију различитих спортских и културних дешавања. Игњатовић је напоменуо да је буџетом за наредну годину планирано више средстава за подршку ОСИ.

И директор Градског центра за социјално предузетништво Миодраг Пешић оцењује сарадњу ове институције и Удружења ОСИ Београд, као и осталих удружења, као изузетно добру.

„У току ове године реализовани су пројекти кроз које су прошла 102 корисника са неком врстом инвалидитета. После информатичке обуке, која је реализована у два циклуса, први у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и други у сарадњи са Градским секретаријатом за социјалну заштиту, 13 најбољих одмах се запослило”, истакао је Пешић.

„И ове године се по броју поднетих притужби нашој институцији инвалидитет као основ дискриминације налази у самом врху. Током 2017. Повереник за заштиту равноправности примио је повећан број притужби у области пружања јавних услуга или при коришћењу објеката и површина. Поред ове области, притужбе су подношене и због дискриминације у области образовања, здравствене заштите, као и рада и запошљавања“, рекла је Татјана Јокановић, помоћница Повереника за заштиту равноправности. Јокановићева је навела примере дискриминације у здравству и образовању, где је повереник реаговао како се исти проблеми не би понављали.

„Незнање је у корену сваке дискриминације. Ситуација ће се променити када све институције буду повезане и заједно деловале на сузбијању сваке врсте дискриминације. Отворени комуникацијски канали предуслов су за тако нешто. Желим да поручим свим особама са инвалидитетом да нису сами, да не треба да обијају прагове различитих институција, држава је и основала институцију Повереника за заштиту равноправности како би обезбедила једнака права за све”, нагласила је она.

Тренутно је на евиденцији незапослених 15.000 особа са инвалидитетом и то је број који је већ годинама константан у погледу броја оних који су пријављени у НСЗ.

„На тај број треба додати још пет до шест хиљада оних који су тренутно спречени за рад. Највећи број пријављених лица са инвалидитетом има процену радне способности, што је и био циљ доношења Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. У односу на остале теже запошљиве категорије, особе са инвалидитетом су у лошијој позицији, пре свега због лошије образовне структуре. Према нашим подацима, 50% има средњу стручну спрему, чак 40% завршену само основну школу, а свега 6% има више или високо образовање. И то је суштински проблем у запошљавању ОСИ“, рекла је Биљана Јеленковић Паспаљ, начелница Одељења за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ у Националној служби за запошљавање.

За запошљавање особе са инвалидитетом послодавац може да користи више програма у исто време.

„Важно је нагласити да је послодавац на добитку, јер добија финансијску помоћ, испуњава законску обавезу и добија радника. Још једном наглашавам да, када им се пружи прилика, особе са инвалидитетом заиста показују добре резултате на радном месту“, каже Биљана Јеленковић Паспаљ и додаје да они имају приоритет у укључивању у програме, а код појединих мера се за њих издвајају и већа финансијска средства.

Од прошле године, као посебна активност, издвојен је нов приступ послодавцима, како би били на прави начин информисани и едуковани о програмима за запошљавање особа са инвалидитетом. „Наши посебно обучени саветници обављају директне разговоре са послодавцима у целој Србији и направљени су озбиљни помаци, па тако ове године планирамо даље усавршавање и сертификацију. Посебно ћемо наставити са обуком саветника за рад са особама са инвалидитетом“, објашњава Јеленковић Паспаљ и додаје да ће НСЗ кроз пројекте и обуке саветника допринети томе да рад са особама са инвалидитетом и послодавцима буде што успешнији.

Добар резултат постигнут је и у оквиру програма самозапошљавања, велико је интересовање и за јавне радове, кроз које се запосли највећи број особа са инвалидитетом, а истовремено је ова мера веома интересантна и послодавцима.
Истичући да је Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом добар али да се не примењује у пракси, Гордана Пушара, председница Удружења ОСИ Београд, нагласила је да је положај особа са инвалидитетом данас сигурно бољи него пре пар година, али да још пуно тога мора да се уради како би они били потпуно интегрисани у свим обласима живота и рада. Како је истакла, неопходно је више радити на едукацији послодаваца да би бројне предрасуде у погледу њихове радне ангажованости биле превазиђене. Пушара је нагласила да НСЗ треба да буде мост који повезује незапослене ОСИ са послодавцима и додала да је овакве манифестације потребно чешће организовати.

На округлом столу, председница Удружења ОСИ уручила је захвалнице представницима градске и републичке власти и другим удружењима и појединцима са којима је остварена сарадњу у току ове године.