Конференција „Економско оснаживање жена у руралним подручјима“

Зрењанин | Догађај, датум објаве: 1. новембар 2019.

Конференцији су присуствовали представници Словачког културно-туристичког информативног центра, Филијале Зрењанин НСЗ, као и жене-предузетнице и чланице удружења из насељених места града Зрењанина – Клуб жена из Белог Блата и из Арадца.

На конференцији се дискутовало о положају жена и о могућностима за економско оснаживање жена у селима.

„У граду Зрењанину и околним насељеним местима на евиденцији незапослених је 49% жена. У самом граду имамо 2.177 незапослених жена, затим следе општине Житиште – 598, Сечањ – 566, Нова Црња – 525 и Нови Бечеј – 519. Ако бисмо гледали структуру, највише је жена које на запопослење чекају до 3 месеца, а следећа група чека од 3 до 5 година. Посматрано по годинама старости, најбројније су жене од 55 до 59 година. Поражавајући је податак да највише имамо неквалификованих жена и оне чине 46% у односу на укупан број незапослених лица на нашој евиденцији“, истакла је директорка Филијале Зрењанин НСЗ мр Татјана Мијатовић.

Присутнима је предочен и концепт подршке незапосленимa кроз активне мере запошљавања, пре свега кроз програм за самозапошљавање, а директорка је изнела и податак да су у 2018. години међу 248 лица која су прошла обуку за предузетништво биле 122 жене, а 78 њих започело је сопствени бизнис. У овој години 32 жене прошле су обуку, а 20 започело сопствени бизнис. Међу фирмама које оне региструју најзаступљенији су: кројачки салони, личне услуге, козметичке услуге, израда колача, туристичке агенције.

Виорика Магда једна је од жена које су уз подршку програма за самозапошљавање НСЗ покренуле сопствени посао. Пре 8 година регистровала је „Етно сувенир“, фирму за ручно ткање и израду сувенира. „Бавим се свим ручним радовима, ткањем на разбоју, пустовањем вуне, израдом сувенира, тикви, осликавањем гризом. Почетак је био тежак, све је било ново, тешко је било сналазити се, али једноставно сам одлучила. Мој муж је пољопривредник, имам обавезе у кући и не могу да идем да радим, па ми је оснивање фирме било решење. Сада, после 8 година, све је много лакше. Волим креативан рад. Мој савет женама је да крену да раде оно што желе и да пробају. Можда нешто нису никада радиле, али то може да буде добра мотивација и добар почетак да остану на селу и раде оно што воле“, каже Виорика, која живи у Ечки, надомак Зрењанина.

О својим искуствима говориле су и друге предузетнице и чланице удружења.

Удружења жена постоје у готово сваком банатском селу. Најчешће активности су: израда ручних радова и најразличитијих предмета домаће радиности, справљање локалних специјалитета, хуманитарни рад, понегде и обучавање младих у селу вештинама старих, традиционалних заната. Током летњих манифестација удружења жена се представљају управо рукотворинама и локалним јелима. Активности ових удружења свакако представљају допринос квалитету живота у свакој сеоској заједници.

За сада у удружењима жене обављају ове активности у виду хобија, али би то могло да прерасте у самозапошљавање и запошљавање. Економско оснаживање жена посебно је важно у руралним крајевима истичу и организатори конференције.

„На данашњем скупу женама су предочене могућности за економско оснаживање. Свака од тих жена има неки хоби који може да преточи у неко пословање којим би допринела породичном буџету. Причали смо о начинима на који жене могу да дођу до средстава за покретање сопственог бизниса и како се могу удружити и оснивати задруге. Када је о економском оснаживању жена реч, поготово на селу, ситуација је врло лоша. Жене углавном не раде, а врло ретко су и носиоци пословања. Врло је битно оснажити жене како би имале свој динар, да не зависе ни од кога, да располажу својим временом и новцем онако како њима највише одговара. Нажалост, у руралним срединама то је још увек на критичном нивоу. Ипак, овде смо видели примере добре праксе, жене које су покренуле пословање из хобија. Оне сада послују и имају свој приход. Најбоље су се показали колачарство, израда сувенира и зимнице. Све жене би могле да преко НСЗ прођу обуку, напишу бизнис план и покрену свој посао. Најбоље би било да се људи удруже у задруге и покрену сопствени бизнис“, истакла је Александра Пантић Хрубик, председница УГ Словачки културно-туристички информативни центар.