Slobodan pristup informacijama od javnog značaja

Beograd | Vest, datum objave: 6. јун 2019.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja usvojila je 2004. godine Narodna skupština Republike Srbije i njime je kao samostalan državni organ ustanovljen Poverenik za informacije od javnog značaja. Cilj je bio da se obezbedi ostvarivanje prava na slobodan pristup tim informacijama. Četiri godine kasnije, nadležnost Poverenika je usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti proširena i na tu oblast.

Prema podacima, u prvoj godini rada Poverenik je primio nešto više od 400 žalbi, a u 2018. godini čak 13.591 predmet. Rast broja predmeta praćen je i rastom službe koja je počela sa šest zaposlenih u prvoj godini, da bi u 2019. brojala 76 ljudi.

Na obeležavanju jubileja rečeno je da se vremenom razvijala i svest građana o pravu na pristup informacijama od javnog značaja, ali da se još uvek može raditi na afirmaciji prava.

Zamenica Poverenika Stanojla Mandić ocenila je da broj žalbi i obraćanja Povereniku dokazuje da je ta institucija stekla poverenje građana Srbije i izgradila potencijal da štiti ljudska prava.

„Poverenik, kao jedna od prvih nezavisnih institucija u Srbiji, prvih godina nije bio prepoznat u sistemu državne vlasti. Nije nas bilo u propisima o budžetu, državnim službenicima i poslovanju. Zakon o pristupu informacijama nije bio proizvod visoke demokratske svesti o potrebi da takav akt postoji i istinske želje da se zaštite ljudska prava, već je to više bilo ispunjenje formalne obaveze članstva u Savetu Evrope”, rekla je zamenica Poverenika Stanojla Mandić i dodala da je ubrzo postalo jasno da informacije koje su u posedu vlasti predstavljaju javno dobro.

„Sasvim je normalno da građani hoće da znaju kako neko vrši vlast u njihovo ime. Trebalo je vremena da građani shvate da im to pravo pripada, a to im uostalom garantuju Ustav i Zakon“, rekla je Stanojla Mandić i dodala da je važno da institucije učine informacije dostupnima, kako bi ostvarivanje prava bilo komfornije. Ona je navela da za Poverenika veliki izazov predstavlja najavljena izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao i primena novog Zakona o zaštiti podataka, ali je to izazov i za one koji taj zakon treba da primenjuju, za državne organe i privredu.

Prvih 15 godina rada službu Poverenika vodio je Rodoljub Šabić, kojem je krajem prošle godine mandat istekao. On nije mogao da prisustvuje obeležavanju jubileja, ali je pročitano njegovo pismo u kojem je naveo da mu je bilo zadovoljstvo da rukovodi ekipom dobrih i kulturnih ljudi, koji su pravi profersionalci. „Sa posebnim zadovoljstvom primećujem da dosledno istrajavate na principu zakonitosti kao osnovnom u svom delovanju, ne podležući nikakvim pritiscima“, poručio je Šabić u pismu.

Generalni sekretar Poverenika Marinko Radić naglasio je da je ta institucija rešila 95 odsto prijavljenih predmeta od svog uspostavljanja, a da je od skoro hiljadu rešenih tužbi protiv akata Poverenika samo 4,4 odsto negativno ocenjeno, što je, kako je istakao, potvrda dobrog, stručnog i kontinuiranog rada te institucije.

Na svečanosti u Klubu poslanika, kojoj su prisustvovali predstavnici civilnog sektora i diplomatskog kora, predstavljena je i monografija o najvažnijim događajima tokom 15 godina rada Poverenika u Srbiji. U njoj se može videti hronologija razvoja institucije, izabrane fotografije sa važnih putovanja i događaja, nagrade koje je Poverenik primio, kao i brojni autorski tekstovi.

Javnost ima pravo da zna

Međunarodni dan prava javnosti da zna obeležava se 28. septembra. Veliki broj zemalja obeležava taj datum sa ciljem da se svi organi javne vlasti podstaknu da poboljšaju transparentnost svog rada i saradnju sa građanima. Taj dan je ujedno i prilika da se ohrabre građani da ostvaruju svoje pravo na slobodan pristup informacijama. U Srbiji se ovaj dan obeležava od 2005. godine.