Aktivna, zelena i zdrava Srbija

Beograd | Vest, datum objave: 23. април 2018.

Uvodnu reč održao je ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, naglasivši da će se ovo ministarstvo u narednom periodu naročito angažovati na rešavanju pitanja otpada u Srbiji, odnosno na uspostavljanju sistema odgovornog upravljanja otpadom, od ambalažnog do opasnog i istorijskog otpada.

„Potrebno je da se osvestimo i detaljno sagledamo aktuelno stanje u ovom segmentu, ne obazirući se na složenost datog problema. Zato će u narednom periodu biti rešavano pitanje regionalnih deponija, pitanje separacija otpada i drugih problema iz oblasti upravljanja otpadom. Uvešće se stroge zakonitosti u radu operatera, tako što će početi oduzimanje dozvola svim operaterima koji ne posluju u skladu sa zakonskim propisima, što će doprineti da Srbija bude čistija, zdravija i osvešćenija”, rekao je Trivan. Ovim povodom ministar se zahvalio reciklerima koji su se angažovali i dali svoj doprinos uspostavljanju odgovornog upravljanja otpadom. Takođe, pozvao je sve trgovinske lance i druga trgovinska preduzeća da uvedu naplatu plastičnih nerazgradivih kesa koje su jedan od osnovnih zagađivača životne sredine. U Srbiji već postoje prodavnice u sklopu trgovinskih lanaca koje su uvele ovaj sistem, što je dokaz da je naša zemlja na dobrom putu. 

„Stvari se moraju menjati. Mere koje preduzimamo predstavljaju delove sistema upravljanja otpadom koji upravo uspostavljamo, a u osnovi tog sistema je ljubav prema svojoj zemlji, prema svom narodu, prema svojoj deci“, zaključio je obraćanje Trivan i ostavio panelisti iz Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, Filipu Abramoviću, da na kraju prvog panela prenese poruku u plastičnoj boci, koju je dobio od Jovana Memedovića i koja je glasila: „Poštovani ministre, pred nama je istorijska šansa da očistimo naše šume, naše reke, našu zemlju“.

U nastavku konferencije je oko dve stotine predstavnika privrednih preduzeća i stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom, kao i nevladinih organizacija, moglo da se u okviru tri panela i uz predavanja stručnih panelista iz privatnog i javnog sektora, informiše o ambalažnom, opasnom i komunalnom otpadu.

Da li je ambalažni otpad problem ili šansa, koji je problem rešavanja istorijskog zagađenja, te da li je komunalni otpad javni ili privatni? Kroz panele smo došli do detaljnih saznanja, srži problema i preporuka za dalje postupanje u sferi pomenutih pitanja, ali i kroz primere dobre prakse kolega iz zemalja koje su već prešle isti put pre Srbije. Problem zagađenja plastikom je potcenjen na nacionalnom nivou, problem sve većeg zagađenja otpadnih voda kao i problem industrijskog škarta potrebno je rešavati korak po korak, te uvesti skup novih mera na nacionalnom nivou.

Zanimljiv je podatak da je nivo reciklaže pet ambalaže u Srbiji 35-40%, a nacionalni cilj je samo 21%. Takođe, u Srbiji se dodeljuju samo 22 evra za naknade za zbrinjavanje ambalažnog otpada, dok se u zemljama u regionu ovaj iznos kreće između 40 i 70 evra. Ostalo nam je još 3.000 tona opasnog otpada koji su ostavila preduzeća koja su prestala da posluju. Zagađeni smo živom, cijanidnim solima, sedimentima, podzemne vode su nam kontaminirane, a otklanjanje nagomilanog azbesta je izazov za novu ekonomiju.

Gore navedene činjenice nas navode na to da je potrebno uvesti set novih mera u zakonski okvir, unaprediti rad inspekcijskih organa uz pomoć raznih modaliteta i mehanizama kontrole, povećati pokrivenost regiona i saradnju sa lokalnim samoupravama, povećati naknade za zbrinjavanje ambalažnog otpada, odgovornost proizvođača podići na viši nivo, integrisati neformalne sakupljače, revidirati dozvole za inspektore, ojačati zeleni fond i investirati u isti, te slediti primer dobre prakse zemalja koje su rešile ovaj problem. Jedan od primera je Norveška, gde većina automobila koristi biogas, koji se proizvodi od otpadne hrane.

Sve navedene i mnoge druge činjenice nas dovode do zaključka da su voda, hrana i vazduh najskuplji resursi i da je potrebno probleme remedirati, a ne sanirati, te da je odgovornost temelj na kome moramo graditi sistem upravljanja otpadom, kako bi Srbija postala aktivna, zelena i zdrava.

Konferenciju su organizovali Udruženje industrije otpada „Hrabri čistač“, Srpska asocijacija ambalažnog otpada, Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ i Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“, uz podršku „Ekostar pak“ d.o.o. i CSOnnect programa Regionalnog centra za životnu sredinu, koji finansira Švedska agencija za međunarodnu saradnju – SIDA.