Представљен „Водич за стручну праксу“
Пракса - моја шанса
Краљево | Догађај, 24. јун 2016.
Врњачка Бања је 22. јуна била домаћин састанка представника Удружења послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије, Националне службе за запошљавање и представника Општине Врњачка Бања, у области локалног економског развоја. Тема састанка била је стручна пракса, а са тим у вези и представљање приручника „Водич за стручну праксу“.
Овај водич део је пројекта „Пракса моја шанса“, који спроводи Унија послодаваца Србије уз подршку SOLIDAR Swiss Labour Assistance - SLA. Пројекат има за циљ унапређење положаја младих са аспекта запошљивости и бољег положаја на тржишту рада, уз подршку и снажнију улогу сектора малих и средњих предузећа, као и подстицање активног информисања и укључивања послодаваца у организовање стручне праксе.
Састанку су присуствовале Љиљана Павловић, Јована Стоиљковић, Божана Кнежевић и ауторка „Водича за стручну праксу“ Александра Ковачевић, из Уније послодаваца Србије, домаћина састанка СССС - Повереништво у Врњачкој Бањи представљао је Љубомир Ракезић, док су Филијалу Краљево НСЗ представљале директорка Снежана Прелић и Даница Гочанин, координаторка Испоставе Врњачка Бања. Из локалне самоуправе састанку су присуствовали Јелена Богојевић, шеф Одсека за локални економски развој и Небојша Алимпић, координатор локалног економског развоја.
Стручна пракса, проблеми са којима се у њеној реализацији срећу послодавци, као и предложена решења чија примена треба да доведе до повећања запослености, пре свега младих, били су тема уводног излагања Љиљане Павловић.
„Већ годинама је присутан несклад између доступних вештина и потреба послодаваца на тржишту рада. Велики број младих је изашао из света формалног образовања и жели да се запосли, али недостаје им оно што је послодавцима најважније - практично искуство. Образовне институције не могу саме да произведу готове раднике и послодавци морају да искористе прилику да још током формалног образовања формирају кадар какав им одговара и зато треба да се активније укључе у организовање стручне праксе, а држава да их у томе подржи“, истакла је Љиљана Павловић.
Александра Ковачевић, ауторка „Водича“, представила је публикацију и објаснила зашто је потребно организовати стручну праксу, какав је правни оквир који регулише ову област, које користи послодавци имају од оваквих програма. У „Водичу“ су садржана прецизна упутства како сачинити оглас, извршити селекцију, менторинг, евалуацију итд.
„Циљ нам је да мотивишемо послодавце да створе нове могућности за младе, као и да млади постану атрактивнија опција за послодавце кроз сагледавање могућности и начина организовања ученичке и стручне праксе. Кроз публикацију послодавци ће моћи да се информишу на који начин могу да организују стручну праксу у свом предузећу, на шта да обрате пажњу приликом реализације праксе и на које државне подстицаје могу да рачунају приликом организације програма. Сви заинтересовани послодавци могу бесплатно огласити свој позив за организовање праксе на сајту Уније послодаваца Србије, као и на 'Фејсбук' страници УПС“, истакла је Ковачевићева и додала да ће најбољим друштвено одговорним послодавацима који брину о младима, организујући праксу у својим предузећима, биће додељена признања.
Снежана Прелић, директорка НСЗ Филијале Краљево, представила је активности НСЗ на пољу стручне праксе и резултате остварене у претходном периоду. Посебно је нагласила интегрисан приступ проблему незапослености, нарочито младих, који спадају у угрожену категорију незапослених, заједно са старијима и лицима без квалификација и нискоквалификованим, у смислу повезивања свих заинтересованих страна, полазећи од образовних институција, установа, ЈЛС, НСЗ, па до послодаваца. Позвала је представнике Уније послодаваца Србије да своје активности, „Водич“, као и пројекат у оквиру кога је документ настао, представе и у Краљеву.
„Потребно је институционално решити проблем стручне праксе, полазећи од правног оквира, па преко система образовања, уводећи у разговор сада популарну тему дуалног образовања, па до улагања већег напора у маркетинг, како би наведене активности биле препознате од стране крајњих корисника - послодаваца и младих“, истакао је Љубомир Ракезић, представник СССС.