Humanost na delu

Šabac | Događaj, 16. јун 2021.

Uz svesrdne čestitke, Đeletove kolege sa posla su poručile da im je čast da u svom kolektivu imaju takvog humanistu koji svojim primerom inspiriše i podstiče druge da krenu istim putem. Kako ovaj nesebičan gest ne bi ostao skriven od šire javnosti, Dragan Đermanović je sa nama podelio svoje iskustvo o dobrovoljnom davalaštvu i podsetio na njegovu neophodnost.

- Prva dva moja davanja su vezana za Hrvatsku. Davne 1981. godine u vojsci sam prvi put dao krv, bilo je to u Zagrebu, a posle na radnoj akciji u Jasenovcu, avgusta 1983. godine. Kasnije sam davao krv u Republici Srpskoj i naravno u Srbiji, preko Asocijacije dobrovoljnih društava davanja krvi „Kosovski božur“. Imam zabeleženo svako davanje – priča Đermanović.

Kako priča, krv je davao u čak 30 gradova i sela, među kojima su i Priština, Jagodina, Beograd, Valjevo, Šabac, Loznica, Sombor, Modriča, Bijeljina, Ugljevik, Lopare, Veliki Zvornik, Banja Koviljača, Tršić, Brankovina, Tekeriš, Divci... U svojoj opštini Koceljeva odazivao se na sve pozive, gde god da je bilo organizovano davanje krvi i ističe da poznaje ljude koji su krv dali i više od 200 puta, ali da još nije upoznao davaoca koji je učestvovao na akcijama u tolikom broju mesta, najverovatnije, kaže, jer se ljudi obično vezuju za mesto u kome žive, pa tu i daju krv.

Za pažljivo beleženje svakog dobrovoljnog davanja krvi Đele kaže da postoji razlog i da je u pitanju obećanje koje je dao jednoj doktorki u beogradskom Zavodu za transfuziju krvi tokom humanitarne akcije Sindikata NSZ za praznik Svetog Save. Doktorka je najpre htela da ga odbije na kontrolnom pregledu, jer je bio prehlađen, ali nakon što je, dok mu je vraćala zdravstvenu knjižicu, videla da na mestu za krvnu grupu stoji AB negativna, predomislila se, izvinila i rekla da će uzeti krv bez obzira na prehladu, jer po podne imaju zakazanu operaciju jedne trudnice čijoj bebi treba upravo ta krvna grupa.

- Rekla je da me je sam Bog danas poslao, jer su im javili da nemaju nijedne boce u rezervi. Kao što ni sada ne znam, ni tada mi nije bilo jasno zašto je toliko značajan taj rezus faktor, ali sam joj obećao da ću, kad je već tako, 100 puta dati krv. Hvala Bogu na zdravlju, pa sam uspeo svoj zavet i da ispunim. Moja krvna grupa je dosta retka, kažu da je ima svega 4% populacije i zaista nisam ni sreo davaoce sa ovom krvnom grupom koji imaju veći broj davanja od mene - navodi Đele.

Ovaj veliki humanista iz Koceljeve se pohvalio i svojim sinom Goranom, koji nastavlja istim putem i koji je i na ovom jubilarnom davanju bio pored svog oca. Uputivši pozdrav svim ljudima dobre volje, Đele im je poručio da zapamte izreku da je „bolje davati nego moliti“, dok je mladima poželeo da ga prevaziđu, ne samo u Koceljevi, gde je, kako kaže, upravo osnovao „KLUB 100“, nego i u celoj našoj Srbiji, zemlji humanih ljudi!